Grlić o nacionalizmu: Ako ne lupaš u prsa da si zaljubljen u domovinu, odmah se posumnja da si Srbin, Jugosloven, Jevrej ili nešto strašnije

Tom prilikom istakao je da sebe nikada nije mogao da deklariše u odgovoru na pitanje „A šta ste vi u stvari?“, jer se nije smatrao ni Srbinom ni komunistom,  zato što u njegovom svetu nisu postojale samo te dve podele.

Ipak, u ono vreme, to pitanje nije bilo neuobčajeno, već je postojalo ustaljeno mišljenje da ako neko iz Hrvatske ima projugoslovenske ideje, onda je ili Srbin ili komunista.

„Tako je i danas. Danas u Hrvatskoj, a valjda je tako i kod nas, jer su ove zemlje isuviše slične da ne bi bilo isto, ako nisi u ogromnom, javnom udaranju u grudi da si zaljubljen u svoju domovinu, odmah se posumnja da si Srbin, Jugosloven, Jevrejin ili nešto strašnije. Dakle, svakom ko živi u nacionalnim koordinacijama, crno-belim, neshvatljivo je da postoje ljudi koji su možda iz istog naroda, a ne misle isto. Nacionalizam je ovde ukinuo apsolutno pravo na drugačije mišljenje. Dakle, ako smo članovi istog stada, onda mislimo isto, imamo istog vođu, idemo istim putem. I o logorima se zaboravlja da nisu stradali samo Jevreji i Srbi, mnogi Hrvati su završili u Jasenovcu jer su u okviru jednog sistema mislili drugačije“, objašnjava reditelj.

On napominje da se nacionalizam gradi tako –  jednodimenzionalno, da nikada ne sumnja da bi neko mogao sumnjati u nacionalizam, a da je onaj ko to radi neprijatelj, pripadnik drugog plemena.

Ipak, Grlić tvrdi da zbog toga nije imao problema u Jugoslaviji sedamdesetih i osamdesetih.

„Nikada me niko nije pitao da li sam član Partije. Nisam bio član Partije. Stoga je floskula da se filmovi ne bi mogli snimati. Bio sam iz porodice u kojoj otac nije bio baš označen kao prijatelj sistema i nikada nisam osetio nikakav trag da ću zbog toga dobiti ili ne dobiti film. Ili ga nikad nisam tako čitao. Možda jeste, ali nisam znao kako da ga pročitam. Posle sedamdesetih ljudi su vas pitali ko ste po kafićima. Ali ipak je bilo benigno. Imao je nivo kafića. A onda je ta kafana postala rijaliti ’91. Onda je to ozbiljno dovedeno u pitanje. Tada je to bio crno-beli svet“, navodi reditelj, sugerišući da nikada nije želeo da pristane na taj svet.

„Što bi rekao Ljuba Tadić – Nacionalnost nije moje zanimanje. Imam još jedan posao u životu“, zaključuje Grlić za Fenomene.