Grošelj: Prošla su vremena kada je floskula o proširenju bila dovoljna, EU i Zapad da promene politiku prema Srbiji

Piše da incident na konferenciji za novinare, na kojoj se predsednik Vučić suočio sa slovenačkom novinarkom, tokom nedavne posete predsednice Republike Nataše Pirc Musar Srbiji, otkrio je stanje duha u vladajućoj srpskoj politici.

“Ovde nije nevažno da je reč o zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. Srbija je danas zemlja koja je samo bleda senka Srbije iz Đinđićevih dana, kada je integracija u EU bila jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva, ali i kretanje neophodnih reformskih procesa u postmiloševićevskom periodu. Nažalost, atentat na Đinđića bio je i atentat na modernu, proevropsku Srbiju. Srbija je krenula putem preplitanja dva procesa koji su karakterisali političku realnost u zemlji – procesa tehničkog približavanja EU, koji je bio uslovljen i isprepleten željom mnogih zapadnih političara da se srpsko-kosovsko pitanje reši, i proces povratka nacionalizmu kao pokretačkoj političkoj ideologiji moderne Srbije”, smatra poslanik EP.

Prema njegovim rečima, u odbacivanju vladavine Srpske napredne stranke i predsednike Vučića, pitanje demokratije i reformi vezanih za pregovore za članstvo u EU postalo je manje važno ili oruđe unutrašnje političke manipulacije, dok je nacionalizam dobijao sve značajniju ulogu u konsolidaciji Vučićevog vlasti, u kojoj je nerešeno pitanje odigralo važnu ulogu pitanje odnosa sa Kosovom i jačanje neliberalnih političkih principa totalne kontrole društva.

“Ovde ne možemo zanemariti činjenicu da je za situacija u današnjoj Srbiji u velikoj meri kriva i evropska i američka politika smirivanja sa Vučićem, gde su spoljni akteri popustili pred Vučićevim nedemokratskim unutrašnjepolitičkim potezima u zamenu za rešenje pitanja odnosa sa Kosovom. Upravo je evropska politika popuštanja i prihvatanja Vučićeve politike omogućila da se Srbija nađe tu gde je danas. Zemlja u kojoj ne funkcionišu temeljni principi demokratije, zemlja koja je potpuno oteta od vladajućeg režima i u kojoj ne postoje ni najmanji uslovi za bilo kakvu kritiku vlasti, bilo iz opozicije, bilo iz medija. Srbija je zemlja koja u ključnim trenucima nije u stanju da uđe u EU, čiji bi član bila, po ključnim spoljnopolitičkim pitanjima, i zemlja je u kojoj građani koji mirno protestuju protiv stanja u društvu, otkriva nedavna tragedija, meta su napada predsednika Vučića i njegovog potomstva”, piše Grošelj.

Grošelj navodi da medijski prostor u Srbiji onemogućava svaku kritiku vlasti, odnosno delovanje opozicionih političkih snaga potpuno je onemogućeno ili utopljeno u poplavi i potpunoj dominaciji provladinog izveštavanja, a često i dezinformacija, jer ovaj medijski prostor karakteriše potpuna kontrola medija od strane vladajuće stranke koja zloupotrebljava sve mehanizme, od kontrole državnog telekoma, koji aktivnostima koje nemaju nikakvu poslovnu logiku, ograničava pristup medijima koji kritikuju vlast, do potpune kontrole srpske AKOSA-e.

Prema njegovim rečima tu se dolazi do još jednog problema, a to je da Srbija usvaja evropske zakone ali ih ne primenjuje navodeći i primer promene ustava i zakona, koje su trebalo da povećaju nezavisnost pravosuđa.

“I to je naišlo na veliku pompu, posebno u desnoj evropskoj politici, kao dokaz srpskog napretka u procesu približavanja EU. Iako je na papiru sve izgledalo dobro, izbijanje korupcijske afere Elektroprivrede Srbije otkrilo je kako je pravda i dalje u kandžama politike. Naime, dve tužiteljke koje su istraživale ovaj slučaj potpuno su samovoljno i politički smenjene – da budem iskren, vrlo nevešto. Ali ostaje stvar da Srbija nije u stanju da izvrši ključne promene koje bi omogućile da zemlja postane članica EU”, piše Grošelj.

Navodi da se sve to se beleži i u godišnjim izveštajima o napretku ili nedostatku napretka zemalja kandidata u EU, ali ono što nikada nije bilo u ovim izveštajima i nikada neće biti, jeste definicija razloga zašto u Srbiji nema napretka.

“Koliko god da je stvar jednostavna, ona je i složena. U Briselu se često pitaju zašto opada podrška javnosti članstvu u EU, ali u isto vreme ne mogu da prihvate da ti isti provladini mediji pišu veoma negativno o EU, koristeći lažne vesti i obmane. Ali ovo je samo simptom bolesti, a ne uzrok stanja. Razlog leži u činjenici da članstvo u EU i srodni reformski procesi nisu u interesu aktuelnih srpskih vlasti, jer su svesne da bi u momentu sprovođenja neophodnih promena to dovelo, ako ne i do gubitka vlasti, najmanje do slabljenja njihove moći i nivoa kontrole nad srpskim društvom. I u tome je cela tajna izazova sa kojima se suočava današnja Srbija”, piše Grošelj.

Zaključuje da je to istovremeno i izazov za EU i Zapad uopšte, koji mora da promeni politiku prema Vučiću i Srbiji i prihvati činjenice kakve jesu, ma koliko nepovoljne bile, i da shodno tome prilagodi svoju politiku prema Srbiji kao i prema Zapadu Balkana.

“Prošla su vremena, i u EU i u Sloveniji, kada je floskula o proširenju bila dovoljna. Neophodno je, čak i u odnosu na dešavanja u vezi sa slovenačkom kancelarijom za sprečavanje pranja novca tokom tranzicije vlade, dosledno insistirati na vladavini prava, slobodi medija i fer izborima, koji nisu samo potvrda vlasti”.