Grubješić: Izazovi EU i otpor proširenju nisu razlog da Srbija ne sprovodi reforme

Grubješić je rekla da ćemo tek na jesen videti novu Evropsku komisiju i da li će u njoj ostati mesto komesara za proširenje, odnosno, kako se sada zove za susedsku politiku i pregovore o proširenju.

„To nas naravno ne treba da spečava da sprovodimo sve unutrašnje reforme koje su neophodne, kao što ni nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine ne treba da nas sprečava da radimo sve ove druge stvari koje  nadam se, a da ne zvuči kao floskula, radimo zbog nas a ne zbog Brisela“, istakla je Grubješić.

U vezi Kosova, osnovni cilj, prema njenim rečima, treba da bude da se nastavi dijalog, da EU uzme stvari u svoje ruke i da dijalog ima neku dinamiku.

Grubješić je rekla da to što EU već neko vreme ne uspeva da za sto dovede predsednike Srbije i Kosova ne znači da je dijalog prekinut, dodajući da je „očigledno da dijalog postoji čim su se SAD zainteresovale za njegovo finiširanje“.

Ocenjujući 2018. i evrointegracije Srbije Grubješić je rekla da je prva polovina godine bila povoljna za region i samim tim za Srbiju i podsetila na donošnje strategije o proširenju, samit u Sofiji koji je okupio Zapadni Balkan i EU, Londonski samit u sklopu Berlinskog procesa.

„Međutim, nekako se ta dinamika istopila u drugoj polovini godine, bez obzira na najave da je 2018. trebalo da bude jedna od presudnih godina i velika šansa za Zapadni Balkan“, rekla je Grubješić i kao ono što je dobro izdvojila to što se bilateralni spor Makedonije i Grčke posle 25 godina privodi kraju.

Što se tiče Srbije, kako je kazala, nastavljena je dinamika iz prethodnih godina da se otvaraju dva poglavlja po međuvladinoj  konferenciji, čime ne možemo i ne treba da budemo zadovoljni.

Ipak, podsetila je Grubješić, Srbija pregovara po novim pravilima, postoje blokirajuća poglavlja 35 (dijalog Beograd i Prištine) i 23 i 24 (vladavina prava i bezbednost) i, ukoliko se proceni da u tim poglavljima ne postoji napredak, onda se ne može očekivati otvaranje više od dva poglavlja po međuvladinoj konferenciji.

Na pitanje da li je ta dinamika posledica nedovoljnog napretka Srbije u poglavljima 23 i 24, na šta je ukazano u non-pejperu Evropske komisije iz novembra, ili zastoja u dijalogu sa Kosovom, Grubješić je odgovorila da veruje da veću težinu ipak ima nedostatak napretka u dijalogu Beograda i Prištine jer je taj dijalog zarobio čitav proces evrointegracija Srbije i, ako nema napretka u dijalogu, dinamika Srbije će biti još sporija.

Grubješić je rekla i da procenat usklađenosti sa deklaracijama i ostalim dokumentima EU u poglavlju 31 koje se tiče spoljne politike opada i da je sada negde na oko 50 odsto.

„Ono što nije dobro, jeste da još nemamo izveštaj o skriningu za poglavlje 31 bez koga ne može da se napravi pregovaračka pozicija. Skrining je završen 2014. Međutim, izveštaj o skriningu se zbog neslaganja nekih zemalja, pre svega baltičkih, ne dostavlja Srbiji i to nas koči“, kazala je ona dodajući da će se i to poglavlje otvoriti i zatvoriti kada se bude video napredak u dijalogu Beograda i Prištine.

Odgovarajući na pitanje da li je 2025. kao potencijalna godina ulaska Srbije u EU preambiciozan cilj, Grubješić je rekla da ne treba precenjivati strategiju proširenja jer je politika proširenja, kao i spoljna politika EU, u nadležnosti članica a da su države članice, naročito one najmoćnije, veoma skeptične prema proširenju EU.

Srbija bi, prema njenim rečima, mogla da bude spremna tehnički da otvori i zatvori poglavlja, ratifikuje ugovor.

„Ipak, mislim da nije glavna prepreka u Srbiji, nego je u članicama koje se protive proširenju. Najbolji dokaz za to je junski samit kada Makedoniji i Albaniji čak nisu hteli da daju ni datum za početak pregovora…Dakle, taj otpor prema proširenju je veoma jak i dok god se članice ne usaglase, čitav proces će ići sporo“, smatra Grubješić.

Kada je reč o predstojećim izborima za Evropski parlament, Grubješić je rekla da se očekuje da odnos snaga u EP bude menje-više nepromenjen i da će biti u korist onih koji se zalažu, makar na rečima, za dalje širenje EU.

Od predsedavanja EU Rumunije generalna sekretarka EPuS očekuje da, kao i pre nje Austrija i Bugarska, drži u fokusu Zapadni Balkan i politiku proširenja, da to bude jedna od tema kojom će se baviti.