Grubješić: Korak u dobrom pravcu

Postepena, sektorska integracija sa konkretnim koristima i zadržavanje članstva u EU kao krajnjeg cilja je realističan odgovor na izazove s kojima se susreću i EU i region, kaže za Danas Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, povodom dokumenta koji je zemljama članicama uputila Francuska, a u koji su mediji imali uvid. U ovom zasad neformalnom dokumentu se traži novi metod u politici prijema zemalja Zapadnog Balkana.

Prema njenim rečima, potrebno je da se uradi metodologija i donese nova strategija proširenja, sa jasnom mapom puta za svaku zemlju pojedinačno.

O ovom dokumentu, ali i o drugim predlozima za nastavak proširenja EU, sutra će razgovarati ministri opštih poslova zemalja članica.

Kako prenose mediji, Francuska od Evropske komisije traži da početkom sledeće godine objavi nove principe u politici proširenja koja bi se primenjivala u pregovorima o članstvu. U dokumentu se kako prenose mediji, navodi da su ekonomske i političke promene potrebne za članstvo suviše spore, i da su nedovoljne konkretne koristi za građane u zemljama kandidatima. Francuski predlog se zasniva na nekoliko glavnih principa i to etapno pristupanje EU, stroži uslovi tokom procesa, ali i konkretnije koristi za građane, kao i mogućnost nazadovanja ili sankcionisanja ako zemlja kandidat nazaduje u ispunjavanju kriterijuma.

„Jednom kada se pregovori otvore, proces integracije se više ne bi zasnivao na otvaranju velikog broja tematskih poglavlja, već na nekoliko uzastopnih faza, koje bi formirale koherentne blokove politika i šemu koju je EU uspostavila, uzimajući u obzir specifične karakteristike svakog kandidata, gde je to prikladno“, piše u dokumentu.

Vladavina prava i osnovna prava ostaju integralni zahtev od trenutka otvaranja pregovora i bili bi takvi u svim oblastima tokom procesa. Predviđa se da se prelazak iz jedne faze zasniva na „stalnom, nepovratnom napretku u oblasti vladavine prava. Francuska predviđa i dodatnu finansijsku pomoć u pretpristupnom procesu za Zapadni Balkan, što podrazumeva veće pretpristupne instrumente, ali i pristup strukturalnim fondovima. Princip reverzibilnosti, smatra Pariz, je potreban za rešavanje situacija u kojima država kandidat delimično ili uopšte ne ispunjava određene kriterijume, ili prestaje da ispunjava preuzete obaveze. U tom slučaju odgovor EU bio bi postepen i proporcionalan veličini i ozbiljnosti propusta, a kretao bi se od obustave finansijske pomoći pa do opšte suspenzije, u slučaju da su dovedene u pitanje osnovne vrednosti Evropske unije.