FoNet: FoNet/Nenad Djordjević
Izveštajima Evropske komisije trebalo bi posvećivati malo pažnje, smatra Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić, nasuprot njemu, misli da bi vlast koja želi dobru saradnju sa Briselom trebalo da uzme u obzir šta u tim izveštajima piše i koje su preporuke.
Komentarišući izveštaj Evropske komisije predstavljen 17. aprila, Proroković je FoNetu izjavio da na donošenje odluka Evropske unije (EU) više utiču politika i geopolitika, nego izveštaji o napretku u procesu pridruživanja.
On je novinarki Tamari Skrozza, u okviru serijala Kvaka 23, rekao da su „Bugarska i Rumunija primljene u EU, iako nisu zadovoljavale bar dve trećine tih kriterijuma koji se sad spočitavaju nama, Albancima, Makedoncima i Crnogorcima“.
S druge strane, Grubješić napominje da izveštaji Evropske komisije predstavljaju presek stanja, jer se ne prave samo na osnovu mišljenja Komisije, već i podataka dostavljenih iz Srbije – i to ne samo vlasti, već i nevladinog sektora i drugih udruženja.
„Važno je slušati preporuke, to je ono čime bi svi trebalo da se bavimo“, rekla je Grubješić u razgovoru sa novinarkom Tamarom Skrozza.
Ona je istakla da bi stanje trebalo unaprediti, naročito u oblasti slobode izražavanja i medija, a da je napredak postignut u oblasti ekonomskih reformi.
Istog dana kada je predstavljen izveštaj Evropske komisije, francuski predsednik Emanuel Makron poručio je da ne želi Balkan okrenut Rusiji i Turskoj, ali da bi EU, pre novog proširenja, trebalo da bude reformisana.
Grubješić smatra da ta izjava nije dobra za Srbiju, jer povezuje proširenje s reformama unutar same Unije, „što znači da proširenje može da bude odloženo“ sve dok te reforme ne budu završene.
„Mi ne znamo koliko će dugo to trajati i šta će sve podrazumevati, jer Makron još nije napravio dogovor s Angelom Merkel da se krene u tom pravcu“, rekla je sagovornica FoNetovog serijala Kvaka 23.
Ona je, pri tome, ocenila da Makron, bez Nemačke, teško može sam da izvede bilo koju reformu u Uniji.
I Proroković misli da je izjava Makrona posledica odnosa unutar EU, jer „Francuska i Nemačka više ne mogu da trpe da im odluke blokiraju Mađarska ili Poljska“.
Po njegovim rečima, Francuska i Nemačka žele da vode ključnu reč i da proces odlučivanja u Uniji „presele na naddržavne institucije“.
Proroković je uveren da neće biti proširivanja sve dok se to pitanje ne uredi i dok se ne donese „nešto što bi se zvalo Ustav EU“ i predviđa da će to izazvati „zemljotres“ među državama članicama.
Zbog svega toga, on je upitao da li se Srbiji isplati da ulazi u jednu takvu EU, „gde država i naše državne insitucije ne bi imale nikakve mehanizme kontrole ili vetiranja“.
Baš u danima dok se Evropa bavila tumačenjem Makrona, a Srbija i dalje pitanjima da li joj se isplati da ulazi u tu i takvu Evropu, stepen vladavine prava i slobode govora i praktično je prikazan postupcima poslanika Srpske radikalne stranke.
Oni su najpre verbalno i fizički napali poslanicu Demokratske stranke Aleksandru Jerkov, da bi njihov lider izvređao hrvatsku delegaciju u poseti Srbiji, ali konkretne i oštre osude iz vrha vlasti – nije bilo.
Vlasti u Beogradu zato ne bi trebalo da budu iznenađene ako u idućem izveštaju Evropske komisije i o tome bude reči.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
