Grubješić: U pogledu Balkana, ključna reč je jedinstvena EU

Već 20 godina EU o proširenju ponavlja isto, ali se u tom pogledu stvari ne pomeraju napred, objasnila je Grubješić u intervjuu FoNetu i predočila da „entuzijazma odavno nema“.

Ona je, u okviru serijala Kvaka 23, rekla da je, uprkos evroindiferentnosti, „Evropa i dalje najbolje mesto na kome možemo da se nađemo“.

Grubješić se nada da če Srbija uskoro otvoriti više od dva pregovaračka poglavlja sa EU i preskočiti „tu veliku stepenicu od dva poglavlja po jednoj međuvladinoj konferenciji“.

„U pogledu Balkana, ključna reč je jedinstvena EU i stvarna privrženost EU politici proširenja“, istakla je ona i ocenila „da je bolje da nas prime i ovakve kakvi smo“.

Uverena je da je „to manje štetno i da je cena manja od ostanka Zapadnog Balkana izvan evropskih integracija“.

Govoreći o makedonskom referendumu i briselskom dijalogu, kao spoljnopolitičkim prioritetima EU, Grubješić se nije složila sa ocenama da su to dve velike izgubljene bitke Unije.

Priznaje, međutim, da se EU nije snašla, posebno kada je reč o Makedoniji“, ali ni „Briselski dijalog, koji se odvija šest godina, suštinski nije ispunjen, naročito njegov najvažniji deo koji se odnosi na Zajednicu srpskih opština (ZSO)“.

Prema njenom mišljenju, odgovornost za neuspeh je „na albanskoj strani, ali i na strani EU, koja nije pronašla mehanizam da sprovede dogovor“.

Odgovarajući na pitanje zašto se to dogodilo, Grubješić je rekla da su uticali mnogi faktori, ali da je reč o „konfuziji, sporom i neadekvatnom reagovanju EU na neke krizne situacije koje su postojale i koje postoje“.

„I zato ne treba svi da se čude što se traga i za nekim drugim rešenjem, jer nešto što su obe strane potpisale davnog aprila 2013. godine do danas ne može da se sprovede“, napomenula je Grubješić.

Kako je ukazala, „niko ne zna šta se dešava u pogledu ideje o razgraničenju ili korekciji granica“, jer „činjenice o tome mogu da znaju samo akteri razgovora“.

Ta tema je, ipak, prestala da bude tabu i postala je „debatna tema o kojoj se zauzimaju stavovi i niko nije neutralan“, ocenila je Grubješić.

Briselski dijalog: EU da preuzme konce u svoje ruke i nešto uradi

Upitana o smislu Briselskog dijaloga u dosadašnjem formatu, s obzirom na paralelne dogovore Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, ona je odgovorila da EU mora što pre da organizuje naredni sastanak, „na kojem može doći do nekih koraka napred“.

Ako želi da zadrži ulogu moderatora, na EU je da „preuzme konce u svoje ruke i nešto uradi, jer ako EU to ne uradi, uradiće neko drugi“, smatra Grubješić. Dolaskom nove administracije, SAD su se umešale i postale veoma zainteresovane za ovaj proces, ali i zbog toga što, kao sponzori i promoteri kosovske nezavisnosti, „uočavaju da ona nema pun kapacitet koji bi se postigao prijemom u UN“, tvrdi generalna sekretarka EPuS.

Mešanje SAD u proces stavlja EU u „lošiju poziciju“, rekla je Grubješić i poručila da Unija mora da ima proaktivan pristup svemu ovome da bi „izašla iz pozicije posmatrača“.

Ona je pasivnost EU ilustrovala događajima u makedonskom Sobranju pre nekoliko meseci, kada su se „Mogerinijeva i Han bavili Tunisom i Gruzijom“, dok je u Skoplje doleteo Brajan Hojt Ji i „završio stvar“.

Upitana o poziciji SAD da bi dve strane trebalo pustiti da se dogovore, Grubješić je ocenila da je reč o pragmatičnom stavu, ali je primetila da u njemu postoji i drugi deo – „da neće prihvatiti baš svako rešenje“. „Svaki sporazum Srba, Albanaca, Beograda, Prištine, Kosova, Srbije, kako god da to zovemo“, neće moći da se realizuje bez garancija velikih sila, SAD, EU, Rusije i Kine, tvrdi nekadašnja potpredsednica Vlade Srbije i ministarka za EU integracije.

Prema njenim rečima, „lokalni lideri su dobili šansu da se dogovore, jer je sve stalo i dijalog je u prekidu“, ali više nije moguča projekcija EU da bi dogovor mogao da se postigne do kraja godine, „a da se sledeće godine radi na njegovom definisanju“.

NATO vežba: Ne treba tražiti skrivene činjenice

Upitana o saradnji sa Severnoatlantskim savezom, Grubješić je ocenila da „ne treba tražiti skrivene poruke“ u činjenici da se vežba 40 NATO zemalja za reagovanje u vanrednim situacijama održava prvi put u Srbiji“.

Kako je objasnila, „važno je da NATO pokaže i neko svoje drugačije lice, da je spreman na saradnju i na pomoć građanima u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa“.

I poseta generalnog sekretara NATO Stoltenberga je važna, istakla je Grubješić, pošto Alijansa „ima katastrofalan imidž u Srbiji, a ovo je možda jedan mali, ali značajan korak u popravljanju tog imidža“.

Ona je podsetila da NATO do sada nije Srbiji „pokazivao tu svoju drugu stranu koja se odnosi na pomoć građanima i na saradnji sa lokalnim zajednicama“.

Nije ni „donosio neke strategije u pogledu popravljanja sopstvenog imidža u našoj zemlji, koja i dalje ima sliku bombardera koji su nas zasipali bombama 1999.godine“.

Budući da „odavde nije potekla želja da se imidž NATO popravi“, ta će „popravka“ biti teška i dugotrajna, predvidela je Grubješić, jer sam NATO mora da uloži veliki napor da bi više od 20 odsto građana „možda jednom podržalo“ ulazak u Alijansu.

Ona „ne vidi pritiske na Srbiju da se priključi“ Zapadnom vojnom savezu, jer „Srbija koristi sve raspoložive mehanizme zemlje koja nije članica“.

„Naravno da bi NATO želeo da zaokruži taj prostor na zapadnom Balkanu, naročito posle prijema Crne Gore i sve izglednijeg prijema Makedonije, ali nemam utisak da se na Srbiju vrši pritisak za ulazak“, naglašava Grubješić i ističe da NATO poštuje stav Beograda o vojnoj neutralnosti.

Osvrćući se na uticaj Rusije u regionu, ona je konstatovala „da smo iz ekstremnog ignorisanja tog uticaja na Zapadnom Balkanu, otišli u drugu krajnost, pa u svemu vidimo uticaj Rusije“.

Kao primer za to, Grubješić se ponovo pozvala na referendum u Makedoniji, „u kome nije bilo uticaja Rusije, niti u njegovoj pripremi, niti oko definisanja pitanja, niti izlaznosti“.

„Prodajom NIS prodata i bezbednost zemlje“

Ona objašnjava da „to ne znači da ga neće biti u kasnijim koracima, naročito ako se ima u vidu da je ishod referenduma praktično pobeda Rusije“.

Grubješić kaže da je ruska moć u regionu i dalje „meka moć“, jer Moskva ekonomski ne može da parira ni EU, ni Kini, ni SAD.

Prema njenom tumačenju, „Rusija koristi druge kanale, tu meku moć, pridobijajući srca i misli ljudi i to radi vrlo vešto“.

Ona time i objašnjava percepciju da je Rusija „sveprisutna i svemoguća“, bez obzira na činjenicu da je „EU najveći pojedinačni donator, da su firme iz EU najveći investitori, da je dve trećine naše spoljne trgovine vezano za EU, a samo pet odsto za Rusiju“.

Ali, s druge strane, ukazuje i na realnost „da smo mi u potpunosti energetski zavisni od Rusije i da je prodajom NIS prodata i bezbednost ove zemlje“.

„To se mora imati u vidu kada se pojave zahtevi za uvođenje sankcija Rusiji, jer ni jedna zemlja koja je energetski zavisna od Rusije to ne bi uradila, pa ne može ni Srbija“, rekla je Grubješić.

Prema njenom stavu, na svim stranama ima hipokrizije u odnosu prema tom pitanju, „naročito ako se imaju u vidu Severni tok i saradnja evropskih firmi sa ruskim firmama“.

Govoreći o situaciji u regionu, Grubješić je konstatovala da „ona nije bolja u odnosu na prošlu godinu i da izaziva zabrinutost u pogledu budućnosti“.

Naglašenija politička retorika, nije samo specifičnost ovog regiona, ali se Grubješić pita „kakva će retorika biti, ako kojim slučajem Andrej Plenković nasledi Federiku Mogerini, što je jedna od mogućnosti“.

„Šta ćemo onda, hoćemo li se prema njemu odnositi kao prema Hrvatu ili kao visokom predstavniku EU za spoljnu politiku“, upitala je ona i poručila da „moramo da sarađujemo i da smo upućeni jedni na druge“.

„Mnogo više nego što smo upućeni na Brisel i na Moskvu, na Vašington, Peking i ostale svetske prestonice“, istakla je Grubješić i zaključila da je „na svima u regionu da nađu način da žive jedni sa drugima“.