Činjenica da Samit EU-Zapadni Balkan koji će biti održan sutra Zagrebu, nije ni pomeren, ni otkazan u uslovima pandemije korona virusa govori o značaju koji EU pridaje odnosima sa regionom i u vremenu krize, smatra Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Samit EU-Zapadni Balkan, kako je Grubješić rekla za Euraktiv i Betu, trebalo je da bude istorijski jer se ove godine navršava 20 godina od Zagrebačkog samita iz novembra 2000, kada je Savezna Republika Jugoslavija uključena u Proces stabilizacije i pridruživanja.
Međutim, rekla je ona, pandemija korona virusa promenila je sve, pa i domete i očekivanja od događaja u Zagrebu.
„EU je pokazala sposobnost strateškog geopolitičkog promišljanja i pronašla je načine da brzo pomogne Zapadnom Balkanu, ne samo u toku pandemije kroz obezbedjivanje finansijskih sredstava i medicinske opreme, već i putem kontinuirane podrške za prevazilaženje posledica pandemije po društva i privrede Zapadnog Balkana“, rekla je Grubješić.
Kako je podsetila, uz već opredeljenih 3,3 milijarde evra, u pripremi je i sveobuhvatan ekonomsko-investicioni plan koji treba da podstakne dugoročan oporavak regiona, privredni rast i reforme koje su neophodne za napredak prema članstvu u EU.
Grubješić kaže da će najvažnije poruke sa Samita biti saopštene u zajedničkoj deklaraciji, u čijem nacrtu se potvrdjuje evropska perspektiva regiona i pojačano angažovanje EU na svim nivoima, uz isticanje važnosti regionalne saradnje u zajedničkoj borbi za ekonomski oporavak Zapadnog Balkana i upravljanja bezbednosnim izazovima.
„Nažalost, u zajedničkoj deklaraciji ne pominju se proširenje, članstvo ili integracija regiona u EU“, dodala je Grubješić.
Prema njenim rečima, bitno je i da region ostane uključen u evropske programe i projekte, poput Konferencije o budućnosti EU, Zelenog dogovora i digitalne transformacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.