Šta Kamberi kaže o malom broju ljudi na protestu i o pauzi od devet godina?

Realno mali broj ljudi, u odnosu na ranije proteste, Kamberi objašnjava time što je leto i što su ljudi na odmoru.

Sem Kamberija, koji je i predsednik Partije za demokratsko delovanje (PDD), skupu su prisustvovali Ardita Sinani, predsednica opštine Preševo i predsednica odbora PDD, Šćiprim Musliu, predsednik Pokreta za demokratski progres, jedno vreme je bio tu i Ragmi Mustafa, predsednik Demokratske partije Albanaca a pojavili su se na kratko i Arber Pajaziti, predsednk opštine Bujanovac u društvu sa predsednikom Skupštine opštine Dritonom Redžepi, obojica iz Fronta za promene.

Zanimljivo je da su, za razliku od bujanovačkog trga, okolni kafići bili prepuni.

Evo šta je rekao o tome što skupu nisu prisustvovali ni predsednici svih političkih stranaka koje deluju među Albancima kao i zašto u proteklih više od devet godina nije bilo ni jednog protesta Albanaca.

JUGpress: Koja je poruka skupa i šta dalje?

Šaip Kamberi: Mi se trudimo, kao što smo i naglasili, 23 godine da u nekom procesu sa Vladom Srbije unapredimo prava Albanaca. U ovom periodu smo imali tri potpisana sporazuma, i to 2001., 2009. i 2013. godine, a ima i poseban program republičke i savezne vlade iz 2001. godine o rešavanju krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Međutim, 23 godine od početka tog dijaloga mi se i dalje suočavamo sa istim problemima lpko su bioli na početku i koji su razlog postizanja svih tih sporazuma i donošenja tog famoznog plana. Pokušali smo na sve načine, kroz dijalog, kroz saradnju, kroz učešće na izborima, parlamentarnim radom da ukažemo na potrebu reakcije države na unapređenju položaja Albanaca, ali ne ide. Zato je građanski protest još jedan vid i dodatak borbi za naša prava. Ovo je bio prvi skup ovim povodom, a videćemo od septembra, kada bi trebalo da reaguju ljudi iz vlade, jer sad je moguće da kažu da postoje odmori, a mi smo spremni da nastavimo ovakve skupove i u Preševu i u Bujanovcu da bi smo, pre svega, senzibilirali pre međunarodnu zajednicu, koja, na žalost, u slučaju Srbije više preferira NERAZUMLJIVO u odnosu na demokratiju, s obzirom da vidimo proteste i po celoj Srbiji, da se urušavaju demokratske institucije, da ljudska prava, prava manjina i sloboda govora su na najnižem mogućem nivou, a na šta ukazuju i sve analize relevantnih međunarodnih institucija, kao što je Freedom House, State Department ili neke druge organizacije, pa i rezolucija Parlamenta Evrope. Ovo je samo jedan novi dodatak našoj političkoj borbi za ostvarenje naših prava.

JUGpress: Ovo su prvi protesti posle 2013. godine. Zašto se čekalo toliko dugo?

Šaip Kamberi: Čekalo se zato što smo imalil uveravanja da će plan od sedam tačaka biti relizova. 2022. godine tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je pokrenulo dijalog sa našim Nacionalnim savetom o izradi Akcionog plana koji bi rešavao pitanje sprovođenja plana od sedam tačaka. Po tom Akcionom planu trebalo je proces integracije da krene 2023. godine, evo prolazi 2024. godina, a nijedan korak nije preduzet. Tako da smo mi u striktnom roku poštovanja onoga što nam je obećano i od strane vlade i od strane međunarodnih organizacija i zemalja Kvinte, da će se poštovati položaj Albanaca. Vidimo da ne postoji politička volja u Beogradu, da postoje pokušaji da diskredituju naše legitimne zahteve, ali me ćemo nastaviti našu političku bornu i tu nema zaustavljanja.

JUGpress: Da li ste zadovoljno brojem ljudi koji je prisustvovao na ovom protestu?

Šaip Kamberi: S obzirom da je zaista velika vrućina danas, ja sam zadovoljan učešćem ljudi. Trenutno je i sezona godišnjih odmora, veliki broj ljudi je na odmorima, tako da smo zadovoljni učešćem ljudi na ovom protestu.

JUGpress: Na ovom protestu nisu bili svi albanski lideri, nisu bili čak ni lideri koji su u koaliciji sa PDD-om u Preševu niti svi lideri iz Bujanovca. Zašto?

Šaip Kamberi: Ne znam, nisam saznao razlog zašto neki lideri nisu bili. Naši zahtevi imaju za cilj unapređenje prava Albanaca, a ne pripadnika političkih partija. Ovi zahtevi su striktno vezani za fundamentalna prava, prava koja su zagarantovana aktuelnim Ustavom Republike Srbije i međunarodnim standardima Evropske unije, gde Srbije pretenduje da bude član.