Gutereš pozvao Beograd i Prištinu na fleksibilnost i kreativnost u prevazilaženju razlika

U novom šestomesečnom izveštaju o radu misije UN na Kosovu (Unmik), koji je sutra na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN, Gutereš je pozdravio predanost kosovskog rukovodstva borbi protiv pandemije, unapređenju dijaloga s Beogradom i evropskim integracijama i pozvao novu vladu Kosova da nastavi da jača vladavinu prava, da podržava procese odgovornosti za ozbiljna kršenja ljudskih prava i preduzima odlučne korake u borbi protiv korupcije i nekažnjavanja.

Gutereš je pozvao kosovske institucije i međunarodne aktere da pruže punu podršku i saradnju naporima Specijalnog tužilaštva za zločine OVK jer je to „ključno za mirnu budućnost Kosova“.

„Obnovljena posvećenost normalizaciji odnosa (Beograda i Prištine) je očita i nadam se da će tako i ostati dok se ne pronađe sveobuhvatno rešenje. Ohrabruje me konstruktivno učešće obe strane u početnoj fazi pregovora koje je omogućio Specijalni predstavnik EU i kontinuirani lični angažman visokog predstavnika EU“, navodi se u izveštaju za period od 16. marta do 15. septembra 2020.

Strane bi trebalo da se nadovežu na napredak postignut u dosadašnjim raspravama, uključujući i sporazume koji su potpisale pod pokroviteljstvom SAD u vezi s „ekonomskom normalizacijom“, dodao je Gutereš i izrazio nadu da će nastavak rasprave pomoći da se razjasni sudbina preostalih nestalih osoba i da će se postići napredak u povratku raseljenih,  privrednoj saradnji i sprovođenju ostalih nerešenih sporazuma.

Gutereš je pozvao rukovodstva u Beogradu i Prištini da „pokažu fleksibilnost i kreativnost za prevladavanje razlika“. „Zahtevam od političkih čelnika da osiguraju inkluzivan pristup kroz veće učešće ključnih aktera, posebno žena i mladih, u procesima savetovanja i donošenja odluka kao i uključivanje rodne i perspektive mladih u sprovođenje sporazuma koji utiču na živote  stanovništva“, dodao je.

Gutereš je ukazao da su se u periodu obuhvaćenom izveštajem građani i institucije Kosova suočili sa više izazova, među kojima su kriza izazvana pandemijom kovida-19 koja osim zdravstvenih ima i ozbiljne ekonomske, socijalne i političke posledice, pad vlade premijera Aljbina Kurtija i najave optužnica Tužilaštva suda za zločine OVK u Hagu protiv predsednika Kosova Hašima Tačija i lidera Demokrtaske partije Kosova Kadrija Veseljija.

U izveštaju objavljenom na sajtu UN citiraju se relevantni delovi saopštenja Specijalnog tužilaštva i podseća na događaje koji su usledili i reakcije kosovskih zvaničnika.

Gutereš u izveštaju ocenjuje da je Specijalno tužilaštvo u izveštajnom periodu „postiglo  napredak u daljem sprovođenju istraga“ i poziva „sve relevantne strane, kosovske institucije i međunarodne aktere da pruže punu podršku i saradnju tim naporima koji su ključni za mirnu budućnost Kosova“.

U izveštaju se takođe izražava „zabrinutost zbog obnovljene napetosti izazvane građevinskim aktivnostima u posebnoj zaštićenoj zoni oko manastira Visoki Dečani kao delu svetske baštine Uneskoa“. Iako su radovi obustavljeni, jasna privrženost kosovskih vlasti poštovanju zakona, uključujući presudu Ustavnog suda kojom se podržavaju imovinska prava Srpske pravoslavne crkve, biće važna za očuvanje poverenja među zajednicama, naglašava se.

Generalni sekretar UN je u izveštaju ponovio privrženost podršci zajednicama Aškalija, Egipćana i Roma pogođenim trovanjem olovom na Kosovu  i ponovo apelovao na zemlje članice, međunarodne organizacije i druge aktere da dobrovoljnim prilozima pomognu da se pronađe efikasan odgovor i udovolji potrebama tih ranjivih zajednica.

Gutereš je izrazio zabrinutost zbog političke polarizacije koja traje u Prištini i koja je uticala i na upravljanje pandemijom i pozvao  sve političke subjekte na Kosovu da se ujedine oko prioriteta zaštite javnog zdravlja i podrške javnim institucijama u osiguravanju koherentnog i delotvornog odgovora za suzbijanje pandemije i povezanih javnih zdravstvenih i socioekonomskih izazova.

Takođe je pozvao kosovske institucije da pojačaju napore na sprovođenju pravne i druge zaštite i rešavanju nejednakosti žena, ukazavši na uznemiravajući porast prijavljenih slučajeva nasilja u porodici od početka pandemije kovida-19.