Guverner Centralne banke Kosova odgovarao na pitanja u vezi sa odlukom o dinaru, obratio se i Narodnoj banci Srbije

“Uredba je početno adresirala pitanje integriteta finansijskog sistema zemlje, regulisala je da se uvoz i izvoz novca, gotovine na Kosovu, vrši samo preko Centralne banke, zato što je, u skladu sa zakonom, jedina ovlašćena da snabdeva ekonomiju, ili ako se vrši od strane drugih finansijskih institucija, da se traži dozvola od Centralne banke. Dakle, na ovaj način mi ćemo znati koliko novca ulazi i od koje lokalne ili međunarodne banke i takođe koliko novca izlazi”, kazao je Ismailji.

U uredbi u kojoj se eksplicitno ne govori o dinaru i platnom prometu sa Srbijom naglašava se autoritet CBK kao jedinog tela na Kosovu nadležnog za izdavanje licenci za legalan rad banaka i finansijskih institucija.

“Uočene su i neke vrste bankomata, i u Prištini, koji su operisali bez licence Centralne banke, gde su ljudi mogli da pretvore neku npr. kripto valutu, kao što ih nazivaju, međutim, niti su bili registrovani u Centralnoj banci, niti se znalo ko operiše njima, a što je gore, nije se znalo ko ih puni novcem. Dakle pretpostavimo da je taj novac falsifikovan, pretpostavimo da je novac od nelegalnih aktivnosti, tako da ova uredba reguliše i to pitanje. Isto tako osnažuje činjenicu da je evro jedina valuta. I Ustav određuje to”, rekao je guverner CBK.

Uredba CBK, sama po sebi, nije direktno zabranila nijednu valutu, pa ni dinar, koji ima, po njegovim rečima, isti status sa drugim ne-evro valutama.

“Ako bismo zabranili dinar, morali bi zabraniti i funtu, i franak, i dolar. U stvari one nisu zabranjene, samo je definisano da kao sredstvo plaćanja, kao instrument za plaćanje, služi samo jedna jedina valuta, a to je evro. Sve ostale valute, uključujući dinar, su dozvoljene da se poseduju. Dakle, svaki Srbin sa Kosova, ne čini nikakvo kršenje zakona kada ima dinare u džepu, to je njegov izbor, ima pravo da ode da ih konvertuje u nekoj licenciranoj instituciji, bilo evre u dinare, bilo dinare u evre, ima pravo da ima štedni račun u banci, ako mu banka nudi u dinarima”, kaže Ismailji i tvrdi da niti u jednom svom članu Uredba ne zabranjuje primanje sredstava iz Srbije.

Ismailji: Bankarski računi se ne otvaraju na osnovu nacionalnosti

Navodi da je za transfer novca bitno da je reč o licenciranoj banci od strane CBK da bi poslovala na Kosovu.

“Samo na Severu, neću uzeti druge gradove, koji imaju više prometa i više su integrisani, samo na Severu Kosova, u četiri severne opštine, funkcionišu četiri bankarske kancelarije, dve međunarodne banke sa četiri bankarske kancelarije, funkcionišu tri mikro-finansijske institucije, koje daju kredite i funkcioniše 15 nebankarskih institucija, menjačnica i institucija za plaćanje. Prema tome, sve ove finansijske institucije, da kažemo njih 20-tak, su operativne u četiri opštine na Severu. Mi smo tražili od banaka, sada i sa nedostatkom Komercijalne banke, da se poveća broj banaka koje su prisutne tamo, da svi imaju pristup finansijama, da se učini što lakšim za ljude da ga otvore. Ljudi koji danas nemaju račun, mogu da ga dobiju veoma lako za nekoliko minuta”, tvrdi Ismailji.

Ističe da danas oko 40.000 bankarskih računa imaju srpski građani i da se računi ne otvaraju na osnovu nacionalnosti.

“Više od 30.000 hiljada njih imaju primanja od Kosova, iz kosovskog budžeta, plate, penzije ili neku pomoć…”, kaže Ismailji i tvrdi da je ovom uredbom učinjen još jedan korak u bližem povezivanju sa platnim sistemom Evropske unije i šest zemalja Zapadnog Balkana.

CBK poziva NBS na saradnju

Guverner kaže da je CBK uputila pismo Narodnoj banci Srbije (NBS) potvrđujući spremnost da se u dogovoru pronađu rešenja u najboljem interesu građana, ali da su odustali od komentarisanja saopštenja koja su poslata iz Beograda.

„Ne treba politika da se bavi Centralnom bankom ni na Kosovu ni u Srbiji, mi imamo naše institucije, Centralna banka Srbije je naš partner. Ja sam bio u prilici da lično obavestim guvernera Centralne banke Srbije u jednom veoma dobrom razgovoru u Frankfurtu gde smo bili zajedno na jednom sastanku prošle godine u Centralnoj evropskoj banci. Ja ne vidim nikakvu razliku među nama što se tiče profesionalnog aspekta, i ne vidim nikakvu prepreku zašto ne bi sarađivali u interesu naših građana. Ako političari ostanu van tog domena, a možda su se oni naučili da se mešaju, ali ako bi ostali van, ja sam siguran da bismo uspeli da rešimo svako pitanje što je u interesu naše zemlje. Oni imaju dovoljno svojih tema, ali ako ostane u rukama političara da odlučuju o finansijskom sistemu jedne zemlje, ja već sad mogu reći da taj sistem neće imati perspektive. Ne da su političari loši ljudi, nego oni nisu napravljeni za taj cilj, oni imaju svoja posla, mi imamo svoja“, poručuje Ismailji.

Greška u komunikaciji

Odgovarajući na zabrinutost i primedbe koji dolaze i od same Međunarodne zajednice u vezi sa Uredbom i dinarskim transakcijama na Kosovu, guverner CBK priznaje da je bila potrebna efikasnija komunikacija pre stupanja na snagu ove uredbe.

„Kao svaki proces, ima mogućnosti za ispravke. Moramo da priznamo da smo ljudi i uprkos tome da probamo ono najbolje moguće, ne ostvarimo to uvek. Ako bih nešto ispravio, bilo bi možda jedna efikasnija komunikacija. Možda bi u medijima neki profesionalac rekao drugačije, ali da sednem sa njim, ne verujem da može da kaže da to nije bila propisna uredba“, izjavio je u emisiji Slobodno srpski guverner Centralne banke Kosova Ahmet Ismailji.