Hag u zveštaju UN: Srbija nema nameru da izruči Jojića i Radetu

Jojića i Radetu, zvaničnike Srpske radikalne stranke, Haški tribunal je u oktobru 2012 optužio da su uticali na svedoke optužbe u haškom procesu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja tako što su im pretili, ucenjivali ih ili ih podmićivali da promene iskaz ili da ne svedoče.

„Vlasti Srbije nedavno su me obavestile da nemaju nameru da ispune naloge suda (za hapšenje Jojića i Radete). Moram reći da me je to razočaralo, ali ne i obeshrabrilo“, naglasila je Gati Santana podnoseći redovan izveštaj Savetu bezbednosti UN u Njujorku.

Ona je podvukla da će nastaviti da zvaničnom Beogradu postavlja ovo pitanje „u nadi da će Srbija na kraju ispuniti svoju međunarodnu dužnost prema Povelji UN, kao što je uradila u nekoliko navrata u prošlosti, kada su u pitanju bili predmeti za nepoštovanje suda“.

Ponovivši da „Srbija ima nedvosmislenu obavezu da sarađuje sa Mehanizmom“, Gati Santana je podvukla da Savet bezbednosti u junu ove godine usvojio rezoluciju kojom su države snažno pozvane da sarađuju s tim sudom.

Predsednica haškog Mehanizma istakla je da ometanje sudskog procesa „ne može biti tolerisano“ zato što nije reč „tek o kršenju proceduralne discipline, što je ranije sugerisala jedna delegacija“, nego o ugrožavanju samog temelja međunarodne pravde.

Prethodni predsednik haškog suda Karmel Ađijus (Carmel Agius) je tri puta Srbiju prijavio Savetu bezbednosti UN zbog odbijanja da uhapsi i izruči Jojića i Radetu.

Vlasti Srbije od 2015, kada im je haški sud uputio prvi nalog za hapšenje, odbijaju da Jojića i Radetu uhapse i izruče u Hag.

S proleća 2016. godine, Viši sud u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje dvoje radikala, jer zakon Srbije o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i optuženih za nepoštovanje suda.

Srbija je nekoliko puta izrazila spremnost da Jojiću i Radeti sudi pred domaćim sudovima.

To tumačenje sud u Hagu je više puta odbacio, naglašavajući da zvanični Beograd, i po međunarodnom pravu i po domaćem zakonu, ima obavezu da sarađuje i u predmetima za nepoštovanje suda, kao što je ranije i činio.

Međutim, posle zatvaranja Tribunala, njegov pravni naslednik, sudski Mehanizam, 2017. je doneo odluku da suđenje zvaničnicima radikala ustupi Srbiji.

Po žalbi tužioca Apelaciono veće je naložilo da sudija Liju Daćun (Liu Daqun) razmotri da li bi svedoci protiv Jojića i Radete bili bezbedni ako bi suđenje bilo održano u Srbiji.

U martu 2019. sudija Daćun poništio je prvobitnu odluku i naložio da se proces Jojiću i Radeti održi u Hagu. Istovremeno je sudija vlastima Srbije ponovo uputio nalog za hapšenje i izručenje optuženih.

Kao obrazloženje za to, kineski sudija Daćun je naveo da su ključni svedoci u ovom predmetu „nedvosmisleno“ izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog „ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica“.

Apelaciono veće Mehanizma je u februaru 2020. odbacilo žalbu Srbije na tu odluku i potvrdio da će zvaničnicima radikala suditi u Hagu.

Sudija Daćun je krajem jula 2020. pozvao Srbiju da ga izvesti šta je preduzela da sprovede nalog za hapšenje i izručenje Jojića i Radete.

Zvanični Beograd je ostao dosledan, pozivajući se na odluku Višeg suda u Beogradu da nije obavezan da uhapsi i izruči dvoje radikala. Istovremeno, Srbija je ponovo izrazila spremnost da optuženima sudi pred svojim sudovima.

U septembru prošle godine sudija Daćun doneo je odluku da sasluša svedoke optužbe u odsustvu Jojića i Radete radi očuvanja dokaznog materijala.

Po toj odluci, saslušavanje svedoka trebalo je da bude oktobra prošle godine, na specijalnom zasedanju suda u Hagu iza zatvorenih vrata.

Taj poseban pravni postupak ne predstavlja suđenje, ali će izjave svedoka date pred sudijom Daćunom kasnije moći da budu prihvaćene kao dokaz na suđenju Jojiću i Radeti, ako i kada do njega dođe.