Han: Važan korak otvaranje Poglavlja 9; Joksimović: Bilo elemenata za dva poglavlja

Važno je imati dobru kontrolu u finansijskom sektoru, kako bi se osigurali makrofinanijska stabilnost i ekonomski razvoj. U interesu Srbije je ograničiti izloženost poreskih obveznika i investitora opasnostima u finanijskom sektoru, rekao je Han novinarima.

Han je ocenio da vladavina prava i ekonomski razvoj predstavljaju srce procesa evropskih integracija. U interesu je Srbije da ojača reforme, u skladu sa strateškim opredeljenem za priključenje EU. Reforme se sprovode zbog graрana, a ne zbog nekog funkcionera EU, izjavio je Han.

On je izneo podatak da je EU od 2007. godine pružila Srbiji finansijsku pomoć vrednu 2,7 milijardi evra i rekao da je sa ministarkom za evropske integracije Srbije Jadrankom Joksimović danas potpisao sporazum o godišnjoj pomoći iz predpristupnih fondova vrednoj 179 miliona evra. To je ilustracija posvećenosti EU evropskim integracijama Srbije. Članice EU će uvek podržati otvaranje novih poglavlja ukoliko je država posvećena reformama, izjavio je Han i izrazio uverenje da će do kraja godine biti otvorena nova poglavlja.

Joksimović: Bilo je elemenata za dva poglavlja

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je u Briselu da je danas u pregovorima o priključenju Evropskoj uniji Srbija otvorila Poglavlje 9, vezano za finansijske usluge, i ocenila da je bilo elemenata za odluku o otvaranju najmanje dva poglavlja.

Mogli smo i zaslužili smo više, rekla je Jadranka Joksimovića novinarima. Ona je izjavila da otvaranje Poglavlja 9 pokazuje da su prepoznate ekonomske reforme koje su obezbedile stabilnost zemlje. Rezultat će biti stabilniji finansijski sistem Srbije, u interesu finansijskih institucija, investitora i, pre svega, građana, rekla je Jadranka Joksimović.

Ona je izjavila da je sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom potpisala sporazum koji Srbiji donosi godišnju bespovratnu pomoć EU vrednu 179 miliona evra, što će pomoći spovođenje reformi, zaštitu životne sredine, turističkoj infrastukturi, stambenom zbrinjavanju ugroženih grupa i unapređenju vladavine prava.

Ne gubimo korak sa pristupnim procesom. Srbija ne može biti nezadovoljna, rekla je Jadranka Joksimović, uz ocenu da otvaranje Poglavlja 9 predstavlja pozitivan signal iz Brisela za građane Srbije.

Ćamba: Nastaviti dijalog sa Prištinom što pre

George Ćamba, ministar inostranih poslova Rumunije, predsedavajuće EU, je istakao da je Srbija time otvorila 17 poglavlja i naglasio da će brzina približavanja članstvu zavisiti od reformi u poglavljima vladavine prava i temeljnih sloboda, podvukavši da EU očekuje da se u ključnim reformama vide opipljivi rezultati.

Ćamba je stavio do znanja da ministarski savet EU ističe i potrebu da Srbija postepeno usaglasi svoju za spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i da se dijalog sa Prištinom što pre nastavi.

Fajon: I otvaranje jednog poglavlja uspeh

Evropska poslanica Tanja Fajon u intervjuu za European Western Balkans izjavila je, povodom otvaranja poglavlja 9 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, da je i otvaranje jednog poglavlja uspeh.

„Celi proces proširenja ne ide takvom brzinom što bi mi očekivali i želeli. Zbog toga otvaranje jednog poglavlja neki bi rekli da nije dovoljno, a s druge strane 17 poglavlja koja su nekako otvorena, zatvorena, najviše je što je neka zemlja u regionu uradila“, rekla je Fajon.

Dodala je da proširenje nije tačka broj jedan na agendi, ali da je ovo „za Srbiju sigurno uspeh“.

Poglavlje 9, koje Srbija danas otvara u Briselu, odnosi se na finansijske usluge.

Komentarišući navod iz Izveštaja Evropske komisije, da bi Srbija mogla ući u EU 2025. Fajon je rekla: „Teško u ovoj situaciji, nije nemoguće, ali to bi značilo da bi Srbija trebalo da zatvori sva poglavlja 2023.“

Odgovarajući na pitanje da li Brisel deli odgovornost što se jedna zemlja koja pregovara o članstvu u EU, kvalifikuje kao „zarobljena država“, što je ocena iz Izveštaja o napretku, ona je rekla da je to situacija koja postoji u Srbiji, o čemu pišu mediji i govori opozicija.

„Volela bih da vidim snažniju opoziciju u Srbiji, više demokratije i slobode medija. Bili smo kritični prema vlasti Srbije, s druge strane svesni smo da je Srbija veoma važan akter u regionu za stabilnost i pomirenje i nadam se da će Srbija iskreno krenuti dalje“, rekla je Fajon.

U ovoj godini izbora, verovatno ćemo izgubiti neke od ambiciozne agende za Zapadni Balkan, izjavila je Fajon. Kako je rekla, sledeća predsedavajuća članica je Finska, potom Hrvatska i Slovenija, te očekuje da će Zapadni Balkan biti visoko na agendi, da se zadrži neka dinamika.

„Moj osećaj je da Srbija sigurno ima jasan evropski put i da njene vlasti rade na tome“, zaključila je Fajon.

Rumunska ambasadorka: Bukurešt će nastaviti da promoviše proširenje EU

Ambasadorka Rumunije u Beogradu Oana Kristina Popa izjavila je danas da će njena zemlja nastaviti da se zalaže za proširenje EU na Zapadni Balkan i da Srbija mora da nastavi s reformama na putu ka Uniji.

„Rumunija će nastaviti da promoviše proširenje EU i zalagati se da evropska perspektiva Zapadnog Balkana ostane na stolu“, rekla je Popa na otvaranju novog sedišta Ambasade Rumunije u Beogradu.

Ona je ocenila da je Srbiji mesto u EU i dodala da Beograd zbog toga cilja mora da nastavi sa sprovodjenjem reformi.

„Mesto Srbije je u Evropi, Srbija je uvek bila deo Evrope i zbog toga mora nastaviti s reformama kako bi cilj integracije u EU postao stvarnost“, kazala je Popa.

Navela je da je Ambasada Rumunije u prethodnih šest meseci, tokom kojih je ta zemlja prvi put predsedavala Evropskoj uniji, organizovala u Srbiji brojne dogadjaje, na kojima se razgovaralo o koheziji, vrednostima, kulturi, trgovini i zajedničkim interesima, i iskustvima Rumunije iz pregovora s EU o članstvu.