Han: Vučić i Tači su svesni ograničenja

Johanes Han: I dalje nisam zadovoljan. Vidim neki fokus, ali iskreno bih voleo da to ide mnogo brže, stabilnije i obimnije. U tom smislu, važno je da se jednom godišnje sastajemo u regionu i diskutujemo o različitim pitanjima. Smatram da je bilo dobro to što smo razgovarali s predstavnicima medija i čuli sa kojim problemima i ograničenjima se suočavaju. Takođe, čuli smo novinare i njihova iskustva, i oni su mogli da izraze svoju zabrinutost i kritike.

U poslednje vreme uočava se veliki talas podrške Makedoniji uoči referenduma. Svetski i evropski lideri dolaze u posete. Verujem da ste i Vi danas ovde da podržite referendum. Zašto je EU i Evropskoj komisiji toliko važno da referendum uspe?

Prvenstveno zato što je rešenje tog konflikta bilo jedno od mnogih pregovora koje je UN vodila. Međutim, malo je primera, a možda ih i nema, da su ta rešenja bila dugoročna. Ljudi često kažu da se hladni ratovi nikad ne završavaju. U tom smislu, bilo je neočekivano to što su lideri pokazali volju da preuzmu vođstvo. To popločava put za ceo region: da se pre ili kasnije – nadajmo se pre – pridruži Evropskoj uniji. Zato je to nešto što je ključno, i to mora da se prizna. I to je nešto čime mora da se upravlja. Zbog toga smatram da je normalno što su ovde i predstavnici EU, ali i međunarodni predstavnici, i što dolaze da pokažu njihovu posvećenost cilju.

Kakve bi bile posledice po Makedoniju ako referendum ne uspe?

Čak i ako referendum ne uspe, jer on ima samo konsultativni status – poslednju odluku donosi parlament ovde u Skoplju. Ali svakako da referendum ukazuje na raspoloženje. Smatram da bi svako trebalo da bude svestan posledica. Država je započela pregovore nakon skoro deset godina. Sve političke stranke su se iznova posvećivale evroatlantskom putu ove države. U teoriji, a nadam se i praksi, postoji skoro jednoglasna podrška svih političkih aktera. Naravno da svako uvek može da diskutuje o nekim elementima, ali sada je bitna perspektiva. Sastavni deo demokratije jeste da se postigne dobar dogovor. Dobar dogovor je kompromis gde svako mora malo da dâ, kako bi dobio više. I smatram da je to konačno postignuto. Sada su na redu građani koji moraju da donesu odluku i trebalo bi tu priliku da iskoriste.

Skoro ste pozvali na „proširenje vidika“ kada se radi o pregovorima između Beograda i Prištinepregovorima između Beograda i Prištine. Da li je Evropska komisija spremna da podrži razmenu teritorija o kojoj su razgovarali predsednici Vučić i Tači, ukoliko bi ona donela trajno rešenje problema?

Kao što sam rekao nekoliko puta u poslednjih nekoliko nedelja, zaista je prerano da se priča o tome. Ja sam se uvek zalagao, a i sada se zalažem, za to da se pregovaranje prepusti njima. Oni su potpuno svesni ograničenja koje ta ideja donosi, nakon što je izašla u javnost – ne samo u smislu njihovih građana, već i međunarodne zajednice. Jasno je da svi traže rešenje, ali svi su jasno rekli da bi svako bilateralno rešenje moralo da doprinese stabilnosti u regionu, a ne suprotno.