Hapšenje haških begunaca jedini garant saradnje

EP je ratifikovao i Sporazuma Srbije i Evropske unije o stabilizaciji i pridruživanju. Za ratifikaciju SSP glasalo je 612, a protiv 38 poslanika. Pre glasanja o Rezoluciji poslanici su se izjasnili o devet amandmana na nju, od kojih je većina prihvaćena.

U Rezoluciji o Srbiji, čiji je autor izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, potvrđuje se da je budućnost Srbije u EU, pohvaljuje se njen napredak u procesu reformi i ponavlja da je puna saradnja sa Tribunalom u Hagu ključni uslov za napredak Srbije ka članstvu u Uniji. Naglašava se da „jedino hapšenje i izručenja dvojice preostalih optuženika Hagu može biti smatrano uverljivijim dokazom pune saradnje“. Evropski parlamentarci traže da se preispita tekući postupak u potrazi za optuženicima, u skladu s preporukama Tribunala.

Rezolucijom je EP pozvao na početak dijaloga Beograda i Prištine. Međutim, delegacija Srbije predvođena potpredsednikom vlade za evropske integracije Božidarom Đelićem nije uspela da „spreči“ usvajanje za Srbiju spornog amandmana izvestioca EP za Kosovo Ulrike Lunaček, kojim se Srbija poziva da počne dijalog sa Kosovom i da više ne spominje nove pregovore o statusu ili podeli. Rezolucija nije obavezujući dokument za Savet ministara EU i Evropsku komisiju, koji su dosad stajali iza zajedničke rezolucije Srbije i EU donete u UN, u kojoj se samo poziva na „dijalog“ bez ikakvih ograničenja.

U Rezoluciji se navodi da se od „srpskih vlasti takođe traži da raspuste paralelne strukture na Kosovu koje podrivaju decentralizaciju i puno uključivanje srpske zajednice u kosovske institucije“. Navodi se i da je nužno da vlasti Srbije ne izdaju registarske tablice za vozila sa oznakama mesta na Kosovu jer je to, kako se navodi, „otvoreno kršenje kosovskog suvereniteta“.

Parlament EU nije usvojio izmene za Srbiju takođe spornog amandmana Jelka Kacina, u kojem se izražava negodovanje zbog toga što je Vlada Srbije „u prvi mah odlučila“ da ne pošalje predstavnika na uručenje Nobelove nagrade za mir u Oslu. Evropski parlament izražava zadovoljstvo zbog dobre saradnje Srbije sa susedima i „pozdravlja napredak u suzbijanju korupcije“, ali upozorava da je korupcija u Srbiji „još raširena“.

Podsetimo da je SSP, koji su 29. aprila 2008. u Luksemburgu potpisali Božidar Đelić i tadašnji predsedavajući EU Dimitrij Rupel, do sada ratifikovalo 11 od 27 članica EU. To je prva učinila Španija 21. juna 2010, a očekuje se da će preostale to učiniti u najskorije vreme.

Lunaček: Srbija da prizna Kosovo pre ulaska u EU

Bon – Izvestilac EP za Kosovo Ulrike Lunaček izjavila je da podržava približavanje Srbije EU, ali smatra da bi pre konačnog prijema Srbija morala da prizna nezavisnost Kosova. „Pre konačnog prijema Srbije, to pitanje mora da bude razjašnjeno. Srbija mora da prizna Kosovo. Ja se nadam da će se to dogoditi brzo, što bi olakšalo situaciju i za Kosovo i za EU“, rekla je Lunaček za Radio Dojče vele. Ona je upozorila da u EU ubuduće neće biti primljena nijedna zemlja koja ne priznaje neku drugu državu, jer je Unija naučila lekciju posle Kipra.

Janjić: Jasno šta je preduslov za status kandidata

Beograd- Politički analitičar Dušan Janjić rekao je, komentarišući amandmane usvojene uz tekst Rezolucije EP, da je postalo jasno da će razgovor i rešavanje tehničkih pitanja između Beograda i Prištine biti preduslov da Srbija dobije status kandidata za prijem u EU. Janjić je izjavio agenciji Beta da je najvažnije to što više nema skrivanja od javnosti da će Srbija, zbog uslova tehničke saradnje Beograda i Prištine, duže čekati na status kandidata za prijem u EU nego što najavljuju Vlada i njen potpredsednik Božidar Đelić.

Stranačka reagovanja na odluku EP

Beograd – Stranke vladajuće koalicije pozdravile su jučerašnju odluku iz Strazbura, dok su opozicione izrazile izvesne rezerve, sem radikala, koji su ocenili da taj događaj nema značaja.

Šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija kaže da je Evropski parlament ratifikacijom SSP potvrdio sve poteze koje je Srbija uradila na putu evropskih integracija.

„To je jako dobra vest. Većina poslanika ratifikovala je SSP sa Srbijom i to je dokaz da je, uz ostale institucije, i EP prepoznao i napore, ali i napredak koji je učinila Srbija u procesu evropskih integracija“, rekla je šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić.

Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU znak je da je Srbija sve bliže EU, kaže lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković.

Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović smatra da je odluka EP još jedna u nizu potvrda da Evropa želi brzu integraciju Srbije u EU.

„To je dobra i ohrabrujuća vest i stav koji treba veoma ceniti. Ona još jednom pokazuje da smo napredovali u procesu evropskih integracija tako što su nas u toj nameri više podržavali predstavnici Evrope nego oni koji su bili dužni da taj posao rade u naše ime, a to je naša vlast“, rekao je Jovanović.

Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor ocenio je da je ratifikacija znak da je Srbija sve bliže punopravnom članstvu u Uniji.

SNS ocenila je da je ratifikacija dobar signal za Srbiju, ali da Srbija ne sme da bude zadovoljna stalnim očekivanjem da će neko drugi da radi za njene interese, dok ona ne preduzima ništa ili veoma malo kako bi napredovala.

„Srpski naprednjaci insistiraju na činjenici da Srbija mora da preduzme energične mere u razvoju privrede, borbi protiv korupcije i privilegija političkih klasa“, piše u saopštenju SNS.

Srbija će sigurno imati koristi od Sporazuma, navodi lider NS-a Velimir Ilić, ali poručuje da je za članstvo u EU preduslov za rešavanje nagomilanih problema.

On je dodao da stranke koje su trenutno na vlasti Srbiju udaljavaju od EU, s obzirom na to da je ranije kao datum za dobijanje statusa države članice bila naznačena 2004. godina, ali se ta „granica“ pomerila i sada se pominju 2018. godina, pa čak i 2020. godina.

Portparol DSS Petar Petković rekao je da je odluka EP samo jedna u nizu na dugom putu ratifikacije koji će trajati još nekoliko godina i naglasio da ne može da stupi na snagu dok ga sve članice ne ratifikuju.

Ratifikacija SSP suštinski ne znači ništa za Srbiju, kaže šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorović i dodaje da će ona služiti za unutrašnje političke potrebe, kao i da će Evropa „nastaviti sa ucenama“.