Haradinaj ima dva uslova kako bi vodio dijalog sa Srbijom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ako okvir za nastavak dijaloga treba da bude međusobno priznaje Srbije i tzv Kosova u okviru postojećih granica, čemu uopšte pregovori? Da pojasnim, ono što traži Haradinaj znači da se Srbija unapred, pre nego što se dijalog nastavi, obaveže da će priznati tzv Kosovo u postojećim granicama? Ako to uradimo o čemu treba da pregovaramo uopšte? Status SPC (kao i bilo koje druge verske zajednice), ljudska i manjinska prava i imovinska prava su nešto što je u savremenom svetu a naročito u Evropi jasno i nedvosmisleno definisano. Jedini mogući odgovor na takav bezobrazluk Šiptara je da Srbija kao okvir za nastavak dijaloga uzme Rezoluciju 1244 i Ustav Republike Srbije. Preciznije, možemo da razgovaramo o stepenu autonomije Kosmeta, ali nema razgovora o tome da je KiM deo Srbije. Ako se dušebrižnici pitaju čemu to vodi, ja pitam čemu vodi ono što traži Haradinaj? Šta će mo ako sutra okvir za neki novi dijalog bude da se ukine Republika Srpska, da „Sandžak“ bude federalna jedinica,… I da ne nabrajam dalje. Ima li kraja svemu tome. Neko je lepo napisao da su suverenitet i teritorijalni integritet kao čarapa, kad krene da se para nema kraja.

   1. Frapira me naivnost najvećeg broja grasdjana Srbije, bez obzida da li se radi o ljudima iz pravne struke, najviših državnih zvaničnika ili onih najnezainteresovanijih sa dna društvene lestvice. Srbija, čak i da prizna sve ono što traže Albanci, ponovo će se naći na početku. Samo što će se Prokletije preseliti u Topličku kotlinu. Srbija može da potpiše sve, posle kraćeg vremena osećaće se kao da nema ništa, odnosno, kao da nije ništa potpisala niti postigla bilo kakav sporazum. Zar nije jasno, posle ovoliko vremena, posle ovoliko tragedija i natezanja da od ovog poludivljeg naroda napravimo civilizovane ljude sa kojima bi mogli da živimpo u medjusobnom razumevanju i koegzistenciji da od toga nema ništa? Prosto rečeno, BILO KAKAV SPORAZUM ALBANCI NEĆE POŠTOVATI, isto kao što ne poštuju CEFTA sporazum ili sporazum o osnivanju Zajednice srpskih opština. Zar nije jasno, da svaki sporazum sa arnautima predstavlja prazno slovo na papiru, koje će oni iskoristiti za trenutnu konsolidaciju svog položaja i pripremu za dalje „burgijanje“?! Koliko još tragedija i prevara treba da se desi i prodje, da bismo se osvestili i shvatili sa kime imamo posla? Sa njima treba postići dogovor ali, iza tog dogovora, mora da stoje srpske snage bezbednosti, koje će, u svakom momentu, biti spremne i tehnički i brojno da primene veliku silu i na taj način štite taj dogovor. Nismo u mogućnosti da podignemo „Kineski zid“ na liniji razdvajanja ali, i sama bojazan od srpske odmazde može da odvrati ovaj narod od daljeg terora i etničkog čišćenja. Zar je zaista teško videti ono što je očigledno i to nazvati pravim rečima? Mi imamo posla sa velikom zlom, koje moramo da zaustavimo na svaki način i po svaku cenu.