Haradinaj: Kosovo u teškoj situaciji i sada krivo za stanje na Severu, zbog odbijanja da sledi američki put

U dugačkom proglasu „Kako smo došli dovde i kako da vratimo Kosovo na pravi put?“, naveo je da Kurti mora da promeni kurs ili da ustupi mesto. Vlada ne bi smela sama da preduzima bilo kakav korak bez koordinacije sa svojim strateškim partnerima – SAD i EU, niti se Kosovo može sporazumeti sa Srbijom bez pomoći Amerike i Aljbin Kurti to mora da razume, poručio je Haradinaj.

Od svega je najgora podela društva na „mi i oni“ i to je čist komunistički koncept, primetio je lider AAK.

„Kurti mora da demobiliše svoje fašističke pratioce na društvenim mrežama u kojima ključa mržnja prema unutrašnjim protivnicima, ne štedeći ni naše spoljne partnere“, naglasio je takođe.

Da je Kosovo prihvatilo američki predlog za odlaganje sporazuma o registarskim tablicama za nekoliko meseci ili čak i do konačnog dogovora, Kosovo bi se našlo u potpuno drugačijoj situaciji, izneo je svoje prognoze.

„Ne bi se dozvolila dalja destabilizacija, pritisci bi se izvršili na Srbiju, a pojačao bi se pritisak za sporazum o konačnom priznanju Kosova“, naveo je.

Čak i kada bi se Srbima naredilo da napuste institucije, naglasio je dalje, Srbija bi se suočila sa snažnim protivljenjem međunarodne zajednice, koja bi istovremeno podržala institucije Kosova.

„Situacija bi bila mirna, što bi garantovalo i održavanje izbora na severu, uz podršku međunarodne zajednice“, dodao je.

Umesto da razmotri američke sugestije, kosovski premijer je izabrao svoj prilično čudan put uzastopnog delovanja koji je suprotan američkom stavu i na štetu je Kosova, ocenio je Ramuš Haradinaj.

U nastavku objavljujemo izvorni prevod Haradinajevog obraćanja u celosti:

„Kako smo došli dovde i kako da vratimo Kosovo na pravi put?

Zašto je situacija na Kosovu danas tako ozbiljna, eksplozivna i beznadežna?!

Kako se desilo da se Kosovo, od dobrog primera demokratije u razvoju i primerne saradnje i partnerstva sa međunarodnim faktorom, preko noći pretvori u problematičnu zemlju?!

Koje su to greške koje smo pravili kao država i kao vlast i šta bi bilo da smo postupili drugačije?!

Šta bi bilo Kosovo, da su premijer i predsednica od početka insistirali kod američkog rukovodstva na velikom sporazumu o priznanju sa Srbijom, koji bi bio potpisan u Vašingtonu.

Šta bi Kosovo bilo da budući vlastodršci nisu srušili energetski projekat „Novo Kosovo“, koji bi od januara 2023. počelo da proizvodi 500 megavata. Naravno, Kosovo bi postalo energetska sila na Balkanu i ne bi ostalo u mraku ni leti ni zimi, a još manje zavisilo od energetske mafije.

Šta bi bilo Kosovo, da nije blokiran američki projekat gasovoda Skoplje-Priština, projekat od velike koristi, ne samo ekonomske, već i bezbednosne.

Kako bi Kosovo bilo danas, da se nisu otvorila vrata „srpskoj ekonomskoj invaziji“ na Kosovo, ukidanjem stopostotnog poreza na srpske proizvode.

Međutim, ova vlada i ovaj premijer, umesto da se bave strateškim projektima za državu, sve dok su na vlasti, oni su se obračunavali sa svojim „unutrašnjim neprijateljima“, udarajući ih redom:

Ukidanje minimalne zarade borcima;

Udar na nastavnike i ugrožavanje funkcionalnosti državnog obrazovnog sistema i prisiljavanje da se škole zatvore na više od mesec dana;

Blokiranje zakona o platama za skoro 80.000 radnika u javnom sektoru;

Prepolovljenje plata tužiocima i sudijama;

Uskraćivanje pomoći građanima u najdubljoj ekonomskoj krizi i blokiranjem preko 700 miliona evra u finansijskom bunkeru vlade;

Blokiranje povlačenja Trusta kao hitne mere preživljavanja;

Blokiranje budžetskih projekata za opštine i tako dalje…

Ali najgore, podela društva na „mi i oni“, čist je komunistički koncept.

Situacija je uvek išla od loše do gore, čak i na međunarodnom nivou za Kosovo. Njegova pozicija je takođe oslabljena zbog pogoršanja odnosa sa strateškim partnerima Kosova – SAD i EU, a to je, na našu nesreću, rehabilitovalo i ojačalo Vučićev antikosovski režim.

Da je aktuelni premijer Kosova prihvatio američki predlog za odlaganje sporazuma o registarskim tablicama, za nekoliko meseci ili čak do konačnog dogovora, Kosovo bi imalo potpuno drugačiju situaciju.

Srbija bi bila u teškoj poziciji da preduzima destabilišuće akcije na severu. Čak i kada bi se Srbima naredilo da napuste institucije, suočila bi se sa snažnim protivljenjem međunarodne zajednice, koja bi istovremeno podržala institucije Kosova. To znači da se ne bi dozvolila dalja destabilizacija i da bi se svi pritisci izvršili na Srbiju, kao i da bi se pojačao pritisak za sporazum o konačno priznanju sa Kosovom.

U takvoj situaciji, uprkos eventualnom nalogu Srbije da Srbi napuste kosovske institucije, situacija bi bila mirna, što bi garantovalo i održavanje izbora na severu, uz podršku međunarodne zajednice.

Međutim, na našu nesreću, kosovski premijer je, umesto da razmotri američku sugestiju, izabrao svoj prilično čudan put uzastopnog delovanja koji je suprotan američkom stavu i na štetu je zemlje.

Dakle, danas smo u teškoj situaciji, a da stvar bude još gora, postali smo krivi i za situaciju koja je nastala na severu zemlje.

Uveren sam da u situaciji kakvu danas imamo, nikome nije prijatno da zatvori oči i da amnestira premijera, jer na ovaj način ne pomažemo, ni sebi ni njemu.

Kosovo nikako ne sme da dozvoli da bande i kriminal preuzmu kontrolu na severu. Isto tako je neophodno da Kosovo istovremeno ispravno prosuđuje i svoje postupke i sopstvenih institucija.

Na kraju krajeva, premijer Kurti, odbijanjem da sledi američki put, služi ruskim i srpskim interesima da destabilizuje sever i region. Uveren sam da SAD i NATO neće dozvoliti tako nešto i da će se normalnost vratiti na sever.

Nakon otklanjanja posledica stvorene situacije, svi koji su bili umešani u krivična dela na severu dobiće zasluženu kaznu, ali zasluge treba da dobiju i svi oni koji su bili u službi zaštite Otadžbine, a posebno policajci kojih Kosovo ima mnogo.

Ali da li je nada izgubljena za Kosovo i da li se ono može vratiti u pravi smer? Naravno da da, ali ne sa ovakvim pristupom koji ima premijer. On mora da promeni kurs ili da ustupi mesto.

Vlada ne bi smela sama da preduzme bilo kakav korak bez koordinacije sa svojim strateškim partnerima, SAD i EU, a pogotovo za procese od kojih zavisi evroatlantska perspektiva zemlje. Ne možemo da se dogovorimo sa Srbijom bez pomoći Amerike i Aljbin Kurti to mora da razume.

Na unutrašnjem planu, Vlada bi trebalo da primenjuje Zakon o platama od 2023. godine, vrati plate tužiocima i sudijama, otključa akumulirana finansijska sredstva koja se svakodnevno obezvređuju i pusti ih u promet, kako bi intervenisala u ublažavanju posledica ekonomske krize, enormnog povećanja cena, prepolovljenjem ili potpunim ukidanjem PDV-a i poreza na dobit za osnovne proizvode ili dozvoljavanjem povlačenja procenta Penzionog fonda, da se obnovi projekat izgradnje termoelektrane na ugalj, da se obnovi projekat o američkom gasu, ali i preispitivanje mnogih drugih njegovih odluka, kojima je naneo veliku štetu, kako u privredi tako i u bezbednosti.

Premijer mora da odustane od svoje strategije, da društvo deli na „nas i njih“, mora da demobiliše svoje „fašističke pratioce“ društvenih mreža u kojima ključa mržnja prema unutrašnjim protivnicima, ne štedeći ni naše spoljne partnere.

On mora da shvati da nas je premalo da bismo bili podeljeni, a podeljenima nam je veoma teško, ako ne i nemoguće, da vratimo Kosovo na pravi put!“