Hasani: Pregovori o teritorijama idu u korist kriminalnim strukturama.

„Ne radi se o kršenju ustava, jer sadržaj tih zakona ne dira ustavne odredbe, ne menja mandat i suštinu Kosovskih bezbednosnih snaga, a ni ime, već samo operativni deo“. Hasani uverava da nema nikakvih opasnosti po bezbednost bilo koga na Kosovu. Prema njemu, ovaj proces na kraju će morati da bude u skladu sa ustavom, i moraće da garantuje „multietničnost i ravnopravnost“.

Profesor Hasani objašnjava da oružane snage neće biti zamena za Kfor, jer će prema zakonima to biti u skladu sa „strategijom o sigurnosti Kosova i njegovih partnera“.

„Biće potrebne godine pripreme u svakom smislu – vojnom, pravnom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom – kako bi posle 10 godina to bila ozbiljna vojska koja će funkcionisati prema standardima NATO-a i zapadnih zemalja“, ističe Hasani.

„Ja čisto sumnjam da će ovi koji danas pokreću taj postupak biti na političkoj sceni kada stvarno dođe do formiranja vojske Kosova“, veruje on.

Odluku Prištine o povećanju poreza na uvoz robe iz Srbije za 100 odsto Hasani smatra političkom koja se ne kao takva ne može objasniti pravnim kriterijumima.

„Po ustavnim kriterijumima to bi bilo razbijanje principa slobodne trgovine Kosova i regiona. Ali sa političke strane to je očigledno populistički proces“, ocenjuje on.

Kako veruje takva odluka je imala dva cilja, prvo za unutrašnju upotrebu ili povećanje političke podrške, a drugo da se izazove veće učešće ključnih međunarodnih činilaca u kosovsko-srpskom dijalogu.

„Ova odluka služi da se prevede u glasove, jer će biti teško da se naredne godine ne ide na izbore“.

„Cilj je i radikalizacija odnosa sa Srbijom, ali je i poziv EU i SAD, da se aktivnije uključe u pregovore, da se razgovara i o taksama, i o vojsci, o bezbednosti, političkim, kulturnim pravima Srba i ostalo“, smatra Hasani.

On ne veruje da će pozivi Brisela upućeni premijeru Haradinaju da povuče odluku o taksama uroditi plodom, i da se to može promeniti samo većim učešćem EU i SAD. „Ovo sada izgleda da ide ka radikalizaciji diskursa i svega onoga što je napetost bez sukoba“, smatra profesor iz Prištine.

On dodaje da je odluka o taksama bez sumnje odmazda za Interpol, odnosno na to što Kosovo nije primljeno u ovu organizaciju. Govoreći o Interpolu, Hasani ocenjuje da je tu srpska diplomatija trebalo da se ponaša drugačije, jer je za borbu protiv kriminala važno da Kosovo postane član ove međunarodne policijske organizacije.

„Potez Srbije je bio neumeren, neumesan, zato što Interpol članstvo nije povezano sa državnošću. Ako Srbija iskreno teži da na Kosovu bude mira, da ne bude utočište bilo kakvih kriminalnih aktivnosti, srpskih ili albanskih, ona treba da bude iskrena i dozvoli Kosovu da bude deo Interpola“, smatra Hasani.

Prema rečima Hasanija, predsednik Vučić i predsednik Tači veruju da je razmena teritorija najbolja opcija za rešenje statusa Kosova, ali upozorava da takva odluka može imati nesagledive posledice po stanovništvo.

„Ako ljudi koji pregovaraju misle da će to ići bez tragedije, masovnog i nasilnog iseljavanja sa obe strane oni greše. Istorija je do sada, bez izuzetaka, pokazala da kada su mape i teritorije bile predmet pregovora uvek su bile etnički očišćeni oni koji su bili na pogrešnoj strani mapa“.

On je izrazio uverenje da se može desiti scenario kakav je viđen nedavno na prostoru bivše Jugoslavije.

„To je teško, odnosno nemoguće kontrolisati. Došlo bi do iseljavanja bez izuzetka, to je apsolutno najverovatniji scenario“. Kao primer šta scenario razmene teritorija može da donese Hasani je naveo trenutak kada je predsednik Vučić tokom boravka na severu Kosova naišao na prepreku.

„Ono kada je Vučić pokušao da krene prema Srbici i bio sprečen, to je taj scenario, jasno daje do znanja šta može da se desi ako se počnu igrati teritorijalnim rešenjima“, upozorava Hasani.

On ističe da pregovori o teritorijama idu u korist kriminalnim strukturama. „Čim krene priča o teritorijama taj segment društva će krenuti da krade, biće kriminala sa obe strane“, upozorava Hasani.

Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova smatra da ipak ovakav predlog nema podršku relevantnih međunarodnih faktora, ali ističe da smatra da je Evropa podeljena po pitanju razmene teritorija.

„U prvoj grupi su evropske zemlje koje se slažu sa Francuskom i kojima ne smeta da se to desi. Druga grupa su zemlje kao Španija, Kipar, Rumunija koje ne vide u tome nikakav interes a posebno zato što to nije razlog zbog kojeg one ne priznaju Kosovo. I u trećoj grupi, Nemačka i Velika Britanija koje se protive podeli, smatrajući da će biti poteškoća u implementaciji, pošto u 99 odsto slučajeva nema razmene teritorija bez nasilnog pomeranja stanovništva“, kaže Hasani.

On veruje da je pravo rešenje revitalizacija Ahtisarijevog plana. Tom planu i zakonima koji su iz njega proistekli, smatra on, potrebna je jaka osnovna i mehanizam u formi pravno-obavezujućeg i međunarodno prihvatljivog rešenja.

„Verujem da je to dovoljno i da se time može obuhvatiti i Zajednica srpskih opština, što bi proizvelo sigurnost za lokalne Srbe“, ističe on.

Da li Rusi imaju interes da se uključe u dijalog

Prema Hasaniju, format Briselskog dijaloga treba menjati pošto dosadašnji razgovori nisu imali „implementirajući mehanizam“.

„To je bio razgovor radi razgovora, ništa drugo. Potrebno je nešto što će imati izvršne mogućnosti. Potrebno je da se uključe SAD, EU, da nađu zajednički jezik, uključe i Rusiju ako Rusi uopšte imaju interes“. Najava formiranje novog pregovaračkog tima Kosova u kome će biti i predstavnika opozicije i civilnog društva, Hasani vidi kao dobru vest jer će sada „proces biti transparentan“.

„Do danas proces je bio okultan, totalno netransparentan, bez ikakve odgovornosti, totalno bahato. Ali sada kada se odluka o pregovaračkom timu donese putem skupštinske procedure onda to ima elemenat transparenosti, legitimnosti“, kaže Hasani.