Srbija hoće da postane članica Evropske unije. To članstvo podrazumeva određena prava, ali i obaveze, jer je EU ne samo ekonomska zajednica, već i zajednica istih vrednosti, koja zastupa i zajedničke spoljnopolitičke stavove.
Obaveza je Srbije da svoje spoljnopolitičke stavove postepeno prilagođava zajedničkim stavovima Unije i do trenutka pristupanja treba da bude postignuta usaglašenost. Podrazumeva se da Srbija na temelju toga može i nadalje da ima dobre odnose sa trećim državama, kao, na primer, sa Rusijom, kaže u razgovoru za Danas Kristijan Helbah, izaslanik Ministarstva spoljnih poslova Nemačke za Jugoistočnu Evropu i bivši ambasador te države u BiH, odgovarajući na pitanje kako gleda na spoljnu politiku Srbije, obeleženu balansiranjem između EU i Rusije, kao i da li će Srbija imati teškoće zbog takve sklonosti kada bude otvoreno poglavlje 31. Helmah će danas, zajedno sa generalnim direktorom Direktorata za proširenje i susedsku politiku Evropske komisije Kristijanom Danijelsonom i šefovima diplomatije Srbije i BiH, Ivicom Dačićem i Igorom Crnadakom, učestvovati na panelu posvećenom Berlinskom procesu, koji se organizuje u okviru Beogradskog bezbednosnog foruma.
Smatraju Vas za jednog od idejnih tvoraca Berlinskog procesa. Šta će biti prioriteti u narednoj fazi ovog procesa?
– Berlinski proces koji je 2014. pokrenula nemačka savezna vlada, doveo je do toga da su zemlje Zapadnog Balkana produbili i proširili regionalnu saradnju, kako politički tako i ekonomski. U cilju jačanja pozitivnih efekata, savezni ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel se u maju zalagao za preduzimanje većih napora kako bi se zemljama Zapadnog Balkana pružila podrška, politički i finansijski. Konkretan predlog ministra Gabrijela je bio da se u regionu održi samit informacionih tehnologija – o tome je na samitu u Trstu postignut dogovor, a IT samit treba da se održi na proleće. Pored toga, zajedno sa institucijama Evropske unije i zapadnim partnerskim zemljama nastojimo da povećamo svoju podršku za infrastrukturne projekte. U to spada saobraćajna infrastruktura, ali razmišljamo i o drugim, vrlo konkretnim merama koje su važne za građane, kao što je obnova škola i bolnica. Takođe, Nemačka će proširiti svoje programe unapređenja takozvanog dualnog stručnog obrazovanja. Taj veoma uspešan model može da doprinese tome da ovaj region postane atraktivna investiciona lokacija. I na kraju, želimo zajedno sa Francuskom da podržimo novoformiranu Regionalnu kancelariju za saradnju mladih (RYCO), te očekujemo da će uskoro biti realizovani prvi konkretni projekti. Predviđeno je, takođe, uspostavljanje mreže Akademija nauka. Kao što vidite – podržavamo ekonomske, naučne i lične kontakte među zemljama i ljudima u regionu. Ujedno ćemo, međutim, jasnije formulisati šta očekujemo od šest zemalja koje su sve izrazile nameru da pristupe EU. U procesu približavanja EU nema popusta, ni za koga. To znači da je neophodno ispuniti uslove, jer samo na taj način ostaje proces pristupanja verodostojan i može naići na razumevanje u parlamentima i među građanima EU. Posebnu pažnju posvećujemo oblastima demokratije i vladavine prava.
Kako gledate na aktuelnu situaciju na Zapadnom Balkanu? Koji su najveći izazovi s kojima se region suočava?
– Sve države napreduju, svaka na svom putu, ka EU – jedni brže, drugi sporije. Regionalna saradnja se, spomenuo sam to na početku, poboljšala na način koji nas je zaista impresionirao. S druge strane, situacija u regionu i dalje je krhka. Nasuprot mnogobrojnim primerima bliže regionalne saradnje stalno iznova nastaju političke pometnje, međusobne provokacije i prebacivanja koji se posle veštački naduvavaju u nacionalnim medijama druge strane i koji na tu praktičnu saradnju bace senku. To jednostavno skreće pažnju sa konkretnog rada na sprovođenju reformi i zajedničkog puta u pravcu EU, iako je dobro upravljanje, odnosnonepostojanje korupcije i nepotizma, nezavisno pravosuđe i sloboda medija, jednom rečju uspostavljanje zrele demokratije, ključ za prosperitet i stabilnost.
Šta mislite o svađama Srbije i Hrvatske koje često nastaju? Ima li „leka“ za to?
– Saradnja između Srbije i Hrvatske od suštinske je važnosti za političku stabilnost, ali i ekonomski napredak u regionu. Pozdravljamo činjenicu što su pre godinu dana tadašnji predsednik vlade Srbije Vučić i predsednica Hrvatske Grabar Kitarović dogovorili plan od šest tačaka. Sada je, po našem ubeđenju, važno da se zajedno radi na konkretnoj implementaciji ovih šest tačaka. Nažalost, često dolazi do svađe zbog različitog tumačenja najnovije istorije druge strane, što se onda koristi za dobijanje poena na domaćem terenu. Pozivamo obe strane na suzdržanost. Zalažemo se za to da se saradnja fokusira na konkretne teme. Poseta predsednika Vučića Zagrebu u skorije vreme bi sigurno tome doprinela. Ne samo u odnosima između Srbije i Hrvatske važi da se posle ratova 1990-ih rodila cela jedna nova generacija. Krajnje je vreme da se zemlje u regionu otvoreno i iskreno suočavaju sa svojom prošlošću kako bi se izgradio solidan temelj za zajedničku budućnost.
Kako ocenjujete tempo evropske integracije Srbije? Može li proces pridruživanja EU da bude ubrzan?
– Nemačka snažno podržava strateški cilj Srbije da postane članica Evropske unije. Proces pristupanja Srbije EU je, ukupno gledano, dobio na dinamici, sa dosad otvorenih 10 od ukupno 35 poglavlja. Treba istaći da je na Srbiji da nastavkom procesa sprovođenja reformi i modernizacije društva odredi brzinu pristupnog procesa. Presudno za napredak je ispunjenje kriterijuma. Posebno mesto pri tom, kao što je to i u drugim zemljama u regionu, pripada reformama u cilju jačanja vladavine prava i borbe protiv korupcije i kriminala. Dozvolite da u tom kontekstu ukažem na još jedan važan aspekat: Kad zemlja donese odluku da otvori pregovore o pristupanju EU, onda treba da se i izjasni za EU.
Kakav je Vaš stav o situaciji u Srbiji u domenima poput vladavine prava, osnovnih ljudskih prava, slobode medija?
– Reforme u cilju jačanja vladavine prava su, kao što rekoh, odlučujući faktor za put Srbije ka EU. U tom domenu još postoji potreba za sprovođenjem značajnih reformi, i tu je neophodno da se postigne napredak. Predsednik Evropske komisije Junker je to u svom govoru o situaciji unutar Unije formulisao na sledeći način: “Vladavina prava nije opcija u EU, već obaveza”. Doduše, činjenica jeste da je u Srbiji došlo do čitavog niza naimenovanja za upražnjene funkcije, kao, na primer, u Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, treba pokrenuti dodatne inicijative za usvajanje zakona i propisa kako bi se ojačala efikasnost i nezavisnost pravosuđa, sve do neizbežnih izmena Ustava. Takođe, u cilju suzbijanja korupcije izuzetno je važno da se zakonske odredbe i primene u praksi i da se konkretni sudski predmeti okončaju pravosnažnom presudom. U medijskom sektoru je bitno da vlasničke strukture budu transparentne, da se jasno reguliše finansiranje oglasa javnih preduzeća i da se garantuju novinarski standardi, i to i u okviru bolje samoregulacije. Posebnu ulogu u tome igra javni servis čija je obaveza da garantuje dovoljno prostora svim glasovima u društvu, odnosno i opoziciji.
Šta očekujete da će biti postignuto u narednoj fazi Briselskog dijaloga Beograda i Prištine?
– Za EU i njene članice je jasno da Beograd i Priština moraju da iskoriste dijalog uz posredovanje EU kako bi postigle potpunu normalizaciju međusobnih odnosa. To je preduslov za pristupanje Srbije EU , jer EU ne želi da uveze konflikt. U okviru tog dijaloga napravljeni su prvi važni koraci. Međutim, dosad nije implementovano sve što je bilo dogovoreno. U nekom sledećem koraku neophodno je posvetiti se političkim pitanjima. Izričito pozdravljamo inicijativu koju je pokrenuo predsednik Vučić o unutrašnjem dijalogu o dugoročnom regulisanju odnosa sa Kosovom. Taj dijalog bi trebalo sad da počne i očekujemo da svi relevantni društveni akteri u Srbiji u njemu učestvuju.
Srpski zvaničnici insistiraju da Kosovo ne može da postane član UN. Šta Vi o tome mislite?
– Cilj dijaloga o normalizaciji odnosa je sveobuhvatna normalizacija odnosa koja će dozvoliti obema zemljama da pristupe EU. Bilo bi paradoksalno kad bi Srbija istovremeno dugoročno blokirala pristupanje Kosova važnim međunarodnim organizacijama.
Očekujete li da će uskoro biti formirana zajednica srpskih opština?
– Kao što sam već rekao, važni koraci su već napravljeni u okviru dijaloga uz posredovanje EU. Međutim, i nadalje postoje suštinski nedostaci u implementaciji dogovorenog. I to nikako samo na kosovskoj strani.
Šta mislite o snažnoj reakciji srpskih zvaničnika, izazvanoj saopštenjem EU u kojem se navodi da se „Katalonija i Kosovo ne mogu porediti“?
– Kosovo je sui generis slučaj koji je nastao u specifičnom kontekstu. Većinsko albansko stanovništvo je godinama trpelo represije Miloševićevog režima, što je dovelo do oružanog sukoba koji je okončan uvođenjem uprave Ujedinjenih nacija. Posle dugotrajnih nastojanja u posredovanju pod vođstvom specijalnog izaslanika Ahtisarija, u koja se posle njega uključila Trojka, većina je država donela odluku da prizna nezavisnost Kosova. Po našem uverenju je važno da se pogled sada usmeri ka budućnosti.
Bez promena u stavuDa li će biti bilo kakvih promena u stavu nove vlade Nemačke prema Zapadnom Balkanu?
– Neće. Uveren sam da će i nova savezna vlada podržati perspektivu država Zapadnog Balkana, naročito Srbije, da pristupe EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.