Helsinški odbor: Ako se SAD, EU i NATO ne vrate na Balkan, Srbija će ga trajno destabilizovati

„Kao centralna zemlja na Zapadnom Balkanu, Srbija, nesposobna da napravi bilans i reformski iskorak, drži ceo region kao taoca svojih aspiracija, sada predstavljenih kao ‘srpski svet’, posebno u odnosu prema BiH i Crnoj Gori“, navodi se u Helsinškom biltenu.

Dodaje se da, umesto normalizacije odnosa, Beograd svojom politikom „zaštite srpskog naroda“ i sprečavanjem integracije njegovih pripadnika u matične zemlje, u suštini podstiče tenzije govorom mržnje i demonizacijom svih susednih naroda.

„Sasvim je sporedno koja je opcija trenutno na vlasti, jer se razlikuju samo po metodu, ali suština je ista. Aktuelna vlast je do kraja ogolila tu strategiju i na neki način otvorila oči svima, kako susedima tako i Zapadu. Srbija sprovodi identičnu politiku u regionu poput one koju Rusija sprovodi u svom bliskom okruženju – Ukrajini, Gruziji, Moldaviji. Ponašanje Rusije na Balkanu ima za cilj da kompromituje EU i NATO tako što preko Srbije destabilizuje ceo region“, ocenjuje se u biltenu.

Geopolitički interes Srbije u Bosni i Hercegovini je očuvanje Republike Srpske (RS) i njeno pripajanje Srbiji, kao i ponovno guranje Crne Gore u državnu zajednicu sa Srbijom, te podela Kosova, piše u analizi.

Ocenjuje se da dugogodišnja tolerancija Zapada prema Srbiji više nije održiva zbog ubrzanog urušavanja demokratskih vrednosti, pritiska na medije, sve agresivnijeg ponašanja prema regionu, ali i nesposobnosti da pokrene neophodne reforme.

„Urušavanje institucija i stalne kampanje protiv svih kritičkih i opozicionih glasova sve jasnije pokazuju autoritarnost koja lako može prerasti u diktaturu. Naprednjačka vlast je tokom devet godina vladavine razorila politički život, obezvredila pluralnost, ukinula dijalog u društvu. Vladajuća stranka nema opoziciju, koja bi mogla bar donekle da je kontroliše, što je otvorilo prostor korupciji koja je ušla u sve sfere političkog, privrednog i društvenog života“, piše u biltenu.

Dodaje se da brojne afere kao što su Krušik, Jovanjica, navodno prisluškivanje predsednika, obračun sa grupom Veljka Belivuka, pokazuju dubinu kriminalizacije društva, što ostavlja malo prostora za reforme i normalizaciju političkog života.

„Sve ovo ne bi bilo moguće u tolikoj meri, da i opozicija ne pokazuje nesposobnost ne samo da ponudi alternativni program, nego i nespremnost da se organizuje i suprotstavi sve većoj samovolji Srpske napredne stranke. Mada je politička opozicija već izvesno vreme pokušavala pronaći novo opoziciono ‘zaštitno lice’, u tome nije uspela“, konstatuje se u analizi.