Helsinški odbor o Srbima na Kosovu: Zamrznut život u zamrznutom konfliktu

To se navodi u sveobuhvatnom izveštaju o srpskoj zajednici na Kosovu koji je objavio Helsinški odbor za ljudska prava pod naslovom „Zamrznut život u zamrznutom konfliktu“ i kojim su obuhvaćeni razni aspekti položaja i problema srpske zajednice.

Izveštaj je rezultat istraživanja koje je sproveo Helsinški odbor u periodu od septembra do decembra 2018, u saradnji sa nevladinom organizacijom „NVO Aktiv“ iz Severne Mitrovice. Članovi Istraživačkog tima su posetili petnaestak mesta duž Kosova, gde su razgovarali i sa Srbima i sa Albancima.

U izveštaju se navodi da pored pokušaja da se nametne podela kao rešenje, konfuziji, nesigurnosti i neizvesnosti o budućnosti srpske zajednice, posebno onog dela južno od Ibra, doprinose i uticaj raznih medjunarodnih aktera, slabljenje mobilizatorskog potencijala Evropske unije i regresivni trendovi na Balkanu.

Srpska zajednica na Kosovu je podeljena na one na severu – „privilegovane“ i one na jugu – „zapostavljene“, konstatuju istraživači. Srpska zajednica južno od Ibra oseća se napuštenom (posebno posle najavljenje mogućnosti „razgraničenja“) i oseća se taocem severa (Mitrovice) i Beograda.

„Srpska lista, koja je pod kontrolom vladajuće partije i predsednika Vučića, direktno utiče na njihove živote, pre svega tako što kontroliše sva radna mesta, bilo da je reč o školstvu, zdravstvu ili opštinskim službama“, navodi se u izveštaju i dodaje da Beograd preko te liste utiče i na kosovske institucije u zavisnosti od interesa koje Beograd ima.

U severnom delu Kosova vlada pravni vakum, pa je samim tim pogodan za sve oblike kriminalnih radnji, a Severna Mitrovica se smatra sedištem kriminala koji koristi određenim interesnim grupama u Srbiji, ali i na Kosovu, piše u izveštaju.

Prema izjavama više sagovornika istraživača, međuetnički odnosi na Kosovu su „korektni“, ali postoji diskriminacija u institucijama i u svakodnevnom životu (na primer iracionalne kazne Srbima za saobraćajne prekršaje), a jezička barijera je ključan problem u uspostavljanju komunikacije između etničkih zajednica na Kosovu.

U izveštaju se upućuje niz preporuka srpskoj i kosovskoj Vladi (na prvom mestu da prekinu razgovore o promeni granica), medijima (da objektivnije i analitičnije izveštavaju o životu srprske zajednice), te međunarodnoj zajednici od koje se očekuje da prekine i obeshrabri razgovore o promeni granica i da snažnije promoviše i podrži vrednosti multietničkog društva.