Hofbauer: Kosovskim presedanom rat je vraćen u Evropu

Hofbauer je za Kosovo onlajn istakao da je agresijom na SRJ, po prvi put posle 1945. godine, najveći vojni savez na svetu napao jednu zemlju.

Tada je, podseća, savez od 19 članica, a medju njima tri – Mađarska, Poljska i Češka – koje su tek pristupile, ušao u rat.

„To je stvorilo presedan. Time je stvoren prostor za slične vojne operacije, odnosno agresije. SAD, pre svega, i druge članice NATO time su vratile rat u Evropu“, podvukao je Hofbauer.

Rat je, dakle, ukazuje Hofbauer, u Evropu vraćen agresijom na SRJ 1999. godine, a ne pre godinu dana, kako se tvrdi, napadom Rusije na Ukrajinu.

Na Kosovu stvoren presedan

„Tada smo imali rat koji je, kako mnogi kažu, i uzrok za ukrajinski rat. Stvorio je presedan, koji sada Rusija koristi kao izgovor. Naravno, napad Rusije na Ukrajinu predstavlja kršenje međunarodnog prava. Ali tome je prethodilo osam godina građanskog rata, koji je počeo napadima ukrajinske vojske na Slavljansk i Odesu. To, naravno, ne opravdava agresiju Rusije, ali objašnjava dugo tinjajuće tenzije“, objašnjava Hofbauer.

Agresijom na SRJ, smatra, počelo je „ratno razmišljanje“ u politici, odnosno razmišljanje da se ratom mogu nametati politički interesi.

U vezi sa otcepljenjem Kosova, nakon rata NATO protiv SRJ, kaže da je to stvorilo problem po međunarodno pravo.

„To je bio prvi put, u posleratnoj Evropi, da je stvorena jedna nova država ratom, odnosno na osnovu vojne intervencije“, primećuje.

Ističe, međutim, da se Kosovo ne može smatrati nezavisnom državom, jer se radi o protektoratu kojim upravljaju UN i EU, a kosovsku nezavisnost nisu ni priznale sve zemlje sveta, na primer, pet članica Evropske unije.

Hofbauer podvlači da je Kosovo zamrznuti konflikt, u kojem se za svoje interese bore srpska zajednica i nacionalistički nastrojeni Aljbin Kurti, ali i da to nije jedini zamrznuti konflikt u Evropi.

„Postoje i drugi zamrznuti konflikti kao što je Južna Osetija, Abhazija, a najduži takav konflikt je na Kipru, koji je zamrznut od 1974. godine. Kipar je kao takav ušao u EU, bez rešavanja teritorijalnog pitanja. To predstavlja problem, jer nije ceo Kipar pod kontrolom EU, već samo grčki“, naglasio je Hofbauer.

Zato smatra da bi još dugo moglo potrajati rešavanje kosovskog pitanja.

Kurti je ultranacionalista

Na pitanje da li je međunarodna zajednica spremna na ustupke kako bi rešila ovo pitanje onako kako želi, još u ovoj godini, odgovara da ne veruje da je to moguće.

„Zapad vidi opasnost u stvaranju nekakve strukture kao u BiH – država u državi. To pokazuje i da je bosanska državnost krhka, iako je navodno rešena. Ali, to svakako nije slučaj u dijalogu Kosova i Srbije. Mislim da će još dugo vremena biti potrebno za pronalaženje konaćnog rešenja“, naglasio je Hofbauer.

Upitan da li se može očekivati da će Aljbin Kurti popustiti po pitanju ZSO, Hofbauer se, ilustrujući svoj stav, prisetio jednog razgovora koji je vodio sa aktuelnim kosovskim premijerom:

„Sećam se razgovora sa Kurtijem pre više godina, kada je govorio o pitanju kosovskih manastira. Rekao je da oni treba da ostanu, ali da nisu tu za Srbe, već da su kulturno nasleđe svih ljudi. On ima ultranacionalistički stav, koji je usmeren protiv srpskog narativa i državnosti na Kosovu. Polazeći od toga, verujem da je odlučan i da će nastaviti sa svojom albanskom nacionalističkom politikom“.

Na drugoj strani, iz drugih iskustava, kaže, poznato je da pritisak može promeniti stavove lidera u malim zemljama.

Srbija, kako dodaje, ima prednost da je otpornija na pritiske, time što je Rusija na njenoj strani, a i zahvaljujući investicijama iz Kine i arapskog sveta.

„Zbog toga EU vrši pritisak, ali mora delovati u tome obazrivo i uzdržano“, savetuje Hofbauer.

On je kazao i da bi međunarodna zajednica trebalo da vrši pritisak na obe strane, iako svestan da neće biti lako pritiskati Kurtija.

„Ideološki, Kurti je blizak Ademu Demaćiju, albanskom nacionalisti, kojeg nije bilo lako uveriti da prihvati takozvani kompromis u Rambujeu“, ukazuje Hofbauer.

Na pitanje zašto zapadni mediji ćute o napadima i šikaniraju Srba na Kosovu, konstatuje da je usled rata u Ukrajini došlo do potpunog sužavanja medijskog prostora za vođenje bilo kakve diskusije.

„Gotovo se više ništa ne može videti osim onoga što je priča zapada. Ali, i dalje postoje mediji u digitalnom prostoru, i poneki štampani kao ‘Berliner cajtung’, gde se može videti i informacija iz drugačijeg ugla. Videli smo to i uvođenjem embarga 1990-ih protiv Jugoslavije, kada je program RTS-a skinut sa emitovanja preko Eutelsat-a. To je već bilo više od prećutkivanja događaja, a oslikava situaciju moći“, naglasio je on.

Sankcije Rusiji učešće u ratu

U vezi sa pritiscima na Srbiju da se priključi sankcijama protiv Rusije, Hofbauer se nada da će Beograd uspeti da mu se odupre.

„Lično se nadam da će moći da se odupre tom pritisku, jer sankcije smatram ekonomskim ratom. Kao državljanin Austrije, koja bi trebalo da bude neutralna zemlja, smatram nepodnošljivim da Beč podržava sankcije. Naravno da treba osuditi agresiju Rusije, i treba humanitarno pomagati Ukrajinu, ali ne i voditi ekonomski rat sa ciljem, kako kažu u Nemačkoj, do uništenja Rusije, jer to predstavlja učešće u ratu“, podvukao je on.

Izrazio je nadu da Srbija neće posustati i da, podrškom sankcija, neće učestvovati u ratu, iako navodi da je pritisak ogroman, toliko da mu se čak i Švajcarska povinovala.

Kad je reč o zahtevu za ubrzanje evropskog puta Ukrajine, za šta se sve više zalažu pojedini evropski političari, Hofbauer je rekao da bi prijem Ukrajine bio „katastrofa za EU“.

Podseća da se već 2009. videlo, kroz istočno partnerstvo i zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa bivšim sovjetskim republikama, da EU nije u stanju da taj proces integracije sprovede na ravnopravnom nivou.

„To je sporazum o slobodnoj trgovini jedne snažne EU i slabih ekonomija, i on vodi ka otvaranju tržišta za radnu snagu u korist Unije. Ako bi se takva zemlja primila u EU, to bi nanelo štetu toj državi, ali i samoj Uniji“, uveren je Hofbauer.