Hil: Srbija se već opredelila za Zapad, veza sa Rusijom slabi iz dana u dan

Srbija se već odlučila da se okrene Zapadu i mislim da je mnogim Srbima frustrirajuće što proces traje toliko dugo, rekao je Hil u emsiji Iza vesti.

„Nadam se da će rezultat svega ovoga biti mnogo bolji, brži tempo (evrointegracija)“, rekao je američki ambasador.

Na pitanje zašto je evropski predlog tajan, rekao je da to ne bi nazvao tajnom, nego nečim što potpada u tradicionane diplomatske kanale.

„Ako nastojite da se diplomatijom bavite kroz medije, pojaviće se mnogo nesporazuma“, rekao je on i kazao da zato smatram da o takvim stvarima treba razgovarati isključivo za stolom.

Upitan da li bi Aleksandar Vučić „prešao liniju“ ako bi otkrio sadržaj predloga na predstojećoj skupštinskoj sednici, odgovorio je da je to „hipotetičko pitanje“, ali da je velika rasprava u parlamentu potrebna.

„Da zaključim, smatram prikladnim da se o tom planu diskutuje u skupštini, ali ostavljam drugima da odluče šta treba da bude otkriveno, a šta ne“, rekao je ambasador.

On je kazao i da se Srbija „drži svoje politike prema sankcijama Rusiji duže nego što je ruska vojska držala Herson“.

„Pitanje veze Srbije sa Rusijom – možete videti da slabi iz dana u dan. Vidi se da raste interesovanje za saradnju sa EU i više zainteresovanosti za saradnju sa nama“, kazao je Hil.

Ponovio je stav vlade SAD da Srbija treba da se pridruži sankcijama Rusiji, ali je dodao da nije tačno ni da Srbija nije uradila ništa, jer je osudila rusku agresiju na Ukrajinu.

Na pitanje da li je pozicija Beograda u pregovorima sa Prištinom slabija jer nije uvela sankcije Rusiji, rekao je da smatra da su to odvojena pitanja.

Upitan ko više sarađuje, kosovski premijer Aljbin Kurti ili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ambasador se nasmejao.

„Kad bih mislio da bi odgovaranje na to pitanje pomoglo procesu pregovora, odgovorio bih, ali ostaviću to vašoj mašti“, kazao je on.

Istakao je i da je glavno pitanje koje se tiče ispunjavanja Briselskog sporazuma – osnivanje Zajednice srpskih opština.

„Mislim da postoji hitna potreba da se svi slože oko toga i razumeju da jednom kad nešto prihvatite morate i da ispunite“, rekao je Hil.

On nije hteo da komentariše dokumente koji su „procureli“ u medije, ali je istakao da je pozicija međunarodnih pregovarača „veoma dobro prenesena i u Beogradu i u Prištini“.

Upitan da li može da potvrdi saznanja N1 da SAD nemaju razumevanje za imenovanje Aleksandra Vulina na čelo BIA i da će zbog toga zamrznuti saradnju sa tom agencijom, rekao je da neće govoriti javno o bezbednosnim pitanjima i privatnim diplomatskim kontaktima.

„Postoji nekoliko stvari koje SAD shvataju veoma, veoma ozbiljno, a jedna od njih je obaveštajna saradnja. Ali zaustaviću se ovde i ostalo prepustiti vašoj mašti“, rekao je Hil.