Hil stiže u Beograd za nekoliko dana i poručuje: Da gledamo u budućnost

On je nedavno položio zakletvu i poručio da dolazi sa novim pogledom na Srbiju iz 2022. godine, „zemlju koju Sjedinjene Države vide kao važnog partnera i prijatelja“.

U kolumni je ponovio da je počastvovan imenovanjem, da će voditi veoma jak tim diplomata i da mu posebno predstavlja čast da obavlja tu dužnost u vreme ovakvih izazova, „kada postoji velika potreba da se glas Amerike čuje širom sveta“.

„Moje dužnosti u Srbiji, u zemlji sa kojom su Sjedinjene Američke Države pre samo 23 godine bile u sukobu i gde i dalje imamo neke razlike, jesu da pronađemo zajednički jezik i da gledamo u budućnost. Možemo se rukovoditi kompleksnim lekcijama iz prošlosti, ali treba da izbegnemo da budemo njihovi zatočenici. Amerika ima mnogo prijatelja širom sveta, a naš zadatak, kao diplomata, je da dobro vodimo računa o tim odnosima i da ih nadograđujemo“, napisao je Hil, prenosi N1.

Naveo je da se u diplomatiji to radi kroz iskrene rasprave, one koje ne kriju razlike, ali traže načine da se prevaziđu u interesu većeg, opšteg dobra. „Neslaganje ne znači biti neprijatan, niti transparentnost, još jedno dragoceno oruđe u diplomatiji, znači da moramo da iznosimo naše razlike uzvikujući ih sa krovova ili kroz iscrpljujuću komunikaciju na društvenim medijima. Na kraju krajeva, cilj diplomatije je često da ubedi svoje sagovornike da urade nešto što ne žele. Vrlo često to ne postane lakše kada spor postane javan. Ponekad, posmatrajući međunarodni problem izdaleka, može se činiti da je ambasador na licu mesta manje oštar ili otvoren od glasova u Vašingtonu. Znači li to da je ambasador nekako u raskoraku? Moguće je, ali verovatnije je da ambasador čuva nešto veoma potrebno u diplomatiji: kanale komunikacije. Postoje trenuci, naravno, kada se ta veza ne može održati i kada nema povratka. Odnos sa Rusijom je očigledan primer. U tim okolnostima zadatak se pretvara u to da ostanete bliski sa prijateljima i saveznicima i da se postarate da se isplati to što ste ulagali tokom godina. To je razlog što je u diplomatiji izraz „izaberite svoje bitke“ od suštinskog značaja kako bismo, kada nastupi kriza, imali rezervoar dobre volje da održimo odnose kroz teška vremena koja dolaze“, napisao je Hil.

Hil je diplomatsku karijeru počeo u Beogradu. Učestvovao je u procesu koji je kulminirao Dejtonskim sporazumom, a bio je i specijalni izaslanik za Kosovo od 1998. do 1999. godine.

Pre povlačenja iz diplomatije 2010. Hil je obavljao funkcije ambasadora u Iraku, Poljskoj i tadašnjoj Makedoniji. Bio je i pomoćnik državnog sekretara za istočnoazijska i pacifička pitanja, a predvodio je američku delegaciju tokom pregovora sa predstavnicima Severne Koreje o nuklearnom razoružavanju 2003.

Posle aktivne diplomatske karijere, Hil je bio dekan Denverskog univerziteta i savetnik Olbrajt-Stounbridž grupe.

Na mesto ambasadora u Srbiji, Hil dolazi na predlog predsednika SAD Džozefa Bajdena.