Hil: U dijalogu Beograda i Prištine na stolu nije priznanje, već normalizacija odnosa

„Pre svega, ono što je na stolu, naravno, nije priznanje. Ono što jeste je normalizacija. I ja mislim da situacija mora da se normalizuje. Ljudi na severu Kosova moraju da se probude ujutru sa znanjem kako će njihov život da izgleda. Mora da postoji mogućnost da ljudi putuju gde god da žele. Mora da postoji razumevanje za sva ova pitanja“, rekao je Hil u intervjuu za Juronjuz Srbija.

Upitan o porukama iz vodećih evropskih zemalja – Nemačke, Francuske i Italije, čiji su lideri pozvali Beograd da isporuči faktičko priznanje Kosova, Hil je kazao da „svakako treba voditi računa o izboru reči“, ali je dodao da SAD to razumeju kao zahtev za normalizaciju odnosa.

„Znam da su reči važne. Reči su posebno važne u vreme izbora. Međutim, ne želim da ulazim u igre rečima. Ono što želim da kažem je da je ono što je na stolu poznato obema stranama. Srbija je, suštinski, prihvatila ono što se na njemu nalazi. Postoji razumevanje da se ide napred i to je bazirano na ovim dogovorima. Mislim, iskreno, da je bilo mnogo napretka, ali ovo pitanje mora da bude rešeno jednom za svagda, to je u interesu Srbije i Kosova“, naveo je Hil.

Komentarišući nacrt zaključaka predstojećeg samita lidera članica EU, u kojem piše da Evropski savet od Evropske komisije i šefa evropske diplomatije Žozepa Borela traži da hitno predlože dopune merila za poglavlje 35 u pristupnim pregovorima, tako da njegov deo postane Sporazum o putu ka normalizaciji između Kosova i Srbije i njegov Implementacioni aneks, Hil je kazao da SAD „svakako podržavaju težnje“ Srbije da postane deo evropskog bloka.

„Mislim da bi Srbija bila dobar član Evropske unije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen bila je veoma jasna. Ona je zainteresovana za Srbiju koja može da postane član, koja može da doprinese snazi i bezbednosti Evropske unije. Nadam se da smo u 2023. godini, koja je u mnogo čemu bila teška, u stvari napravili neki napredak i da će stvari biti jasnije kada uđemo u 2024. godinu“, naveo je.

Hil je izrazio nadu da može da dođe do nekog dogovora Beograda i Prištine i to što je pre moguće, iako je ocenio da je sukob kosovske policije i naoružane grupe Srba u Banjskoj narušio teško stečeno poverenje između dve strane.

„Bilo je veoma štetno za sve koji su umešani. Bilo je gubitka života, što je užasno. Mislim da je poverenje, koje je teško stečeno u ovom procesu, dalje narušeno zbog Banjske“, rekao je Hil.

Naveo je da je neophodno razjanisti sva pitanja u vezi sa sukobom u Banjskoj i dodao da u budućnosti treba da se radi na tome da se slične stvari ne ponove.

„Mora da se desi nekoliko stvari. Prvo, mora da bude jasno šta se desilo, ko je odgovoran za to. Drugo, mora da postoji jači mehanizam, veća sposobnost da se osigura da se ovo neće ponoviti“, kazao je američki diplomata.

Osvrćući se na činjenicu da se Srbija ne pomera na evropskom putu, pre svega zbog nepridruživanju sankcijama koje je EU uvela Rusiji i izostanka normalizacije odnosa sa Kosovom, Hil je rekao da to pitanje treba da bude upućeno na adresu evropskih zvničnika, ali da bi SAD svakako volele da vide Srbiju u ostvarenju svojih težnji.

Hil je naveo i da SAD veoma cene što Srbija dosta pomaže Ukrajini, koja je u ratu sa Rusijom gotovo dve godine. Dodao je da je utisak da se o tome ne govori previše, ali da je saradnja Srbije i Ukrajine itekako vidljiva.

„Mislim da su Srbija i Ukrajina uvek imale dobru istoriju. Samo ove godine su se dva predsednika srela tri puta. Prva dama Srbije je išla u Kijev na konferenciju prvih dama sveta. Bila je i ukrajinska delegacija iz Privredne komore i oni su postigli Memorandum o razumevanju sa srpskom delegacijom. Dešavaju se i druge stvari i sve u svemu, mislim da to govori o činjenici da Srbija pomaže Ukrajini i mi to veoma cenimo“, rekao je Hil.