Hilari Klinton saopštava crvene linije Zapada

Hašim Tači, premijer Kosova, izjavio je juče da „pregovori sa Srbijom, predviđeni rezolucijom Generalne skupštine UN, predstavljaju državni interes“. Iako je Tači odbacio svaku ideju da će Priština odustati od dijaloga, v. d. predsednika Kosova i prvi čovek kosovskog parlamenta Jakup Krasnići, inače član Tačijeve DPK, najavio je juče mogućnost da se najavljeni pregovori, ipak, odlože zbog Sejdijuove ostavke i neizvesnog opstanka vladajuće koalicije. Kako prenosi prištinski dnevnik Koha ditore, Krasnići ne isključuje mogućnost da razgovori Beograda i Prištine počnu na striktno tehničkom nivou i pre rešenja političke krize izazvane Sejdijuovom ostavkom, mada tvrdi da oni „realno neće imati efekat bez stabilnih institucija“.

– Naš cilj je međudržavna saradnja. Nismo ratovali protiv srpskog naroda, nego protiv srpske vlasti nad Kosovom. Zatvorili smo to poglavlje mraka i konflikta i sada otvaramo poglavlje međudržavne saradnje, koja će pomoći Kosovu da se integriše u NATO i EU, a Srbiji će olakšati put priznavanja Kosova, što će se dogoditi pre ili kasnije – poručio je juče Hašim Tači, u obraćanju poslanicima kosovskog parlamenta.

Prištinski mediji juče su najavili mogućnost da i Tači podnese ostavku, i to zbog načina najavljene privatizacije Telekoma i Pošte Kosova. Tačijeva ostavka mogla bi da usledi narednih dana jer, kako se tvrdi, lider DPK „ima problema da održi vladajuću koaliciju“ posle Sejdijuove ostavke. Ukoliko premijer podnese ostavku, vanredni parlamentarni izbori na Kosovu postaće neminovnost i trebalo bi da se održe u roku od 45 dana.

Hašim Tači je juče bio na sastanku sa ambasadorima država Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) u Prištini, ali detalji razgovora nisu saopšteni. Čak i v. d. predsednika Krasnići, koji se zvanično zalaže za sporazum Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova i nastavak njihovog zajedničkog upravljanja Kosovom, procenjuje da „novonastalo stanje vodi ka vanrednim izborima kao najboljem rešenju“.

Ramuš Tahiri, politički analitičar iz Prištine, smatra da Tačijevoj DPK ne odgovora nastavak dosadašnjeg koalicionog dogovora, po kome DSK predlaže kandidata za predsednika Kosova, čiji mandat od dana izbora traje pet godina. Tahiri kaže da je „u opciji i rešenje da sadašnji premijer Tači bude predsednik Kosova, a da mesto premijera pripadne DSK i da se ne ide na izbore“. On prognozira da bi DSK kao kandidata za premijera mogao da predloži Bujara Bukošija, sadašnjeg ministra zdravlja.

– Ako ne dođe do dogovora između koalicionih partnera, koji u Skupštini Kosova imaju oko 70 poslanika, sigurno se ide na prevremene izbore koji će se održati početkom decembra – izjavio je Tahiri za Dojče vele.

Ukoliko DSK ipak bude insistirao da kandidat za Sejdijuovog naslednika na mestu predsednika Kosova bude iz ove stranke, u političkim krugovima u Prištini spekuliše se da će Tači zahtevati da to bude što „slabija“ ličnost, odnosno da ne bude reč o snažnom političkom konkurentu.

Dok se Priština priprema za novu preraspodelu funkcija, u Beogradu se otvara pitanje ko će pripremiti platformu za predstojeće pregovore i sastaviti pregovarački tim. U državnom vrhu trenutno postoje dve verzije na ove teme. U kabinetu predsednika Borisa Tadića za Danas negiraju da će se o platformi i pregovaračkom timu odlučivati na Andrićevom vencu. Tvrde da je to posao Vlade. Izvori Danasa u Nemanjinoj 11 nezvanično kažu da će o detaljima vezanim za predstojeće razgovore s Prištinom zajednički odlučivati Vlada i predsednikov kabinet. Platformu će, prema nezvaničnim najavama, pisati eksperti, Vlada će je usvojiti, ali taj dokument najverovatnije neće ići na „overu“ u Skupštini Srbije.

U Tadićevom kabinetu i Vladi Srbije negiraju i spekulacije da Priština, posredno preko Brisela, utiče na sastav beogradskog pregovaračkog tima i da je to, kako se priča u visokim diplomatskim krugovima, razlog što ambasador Srbije u Francuskoj Dušan T. Bataković, ipak, neće predvoditi beogradske pregovarače. Danasu je juče u predsednikovom kabinetu nezvanično rečeno da na čelu pregovaračkog tima neće biti ni predsednikov savetnik Jovan Ratković, iako se u zapadnim krugovima najčešće pominje kao jedan od glavnih srpskih pregovarača.

U državnom vrhu Srbije nezvanično demantuju i spekulacije pojedinih medija i zapadnih diplomatskih izvora da bi samoproglašena kosovska država do kraja oktobra mogla da, uz saglasnost Beograda, postane član Saveta Evrope, kao i da je u toku procedura za prijem Kosova u OEBS.

Kosovo nije podnelo zahtev za članstvo u SE, niti ima status posmatrača, rečeno je juče našem listu u kabinetu šefa Političkog komiteta Saveta Evrope. U Vladi Srbije tvrde da je reč o „probnim balonima“ pred najavljene razgovore Beograda i Prištine.

Prema nezvaničnim procenama, Hilari Klinton bi tokom predstojeće posete Beogradu i Prištini trebalo da postavi pravila i crvene linije predstojećih pregovora o KiM.

Vlada preporučuju da se ne ide u Pećku patrijaršiju

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici odlučila da preporuči svojim članovima i državnim službenicima da ne prisustvuju svečanom ustoličenju patrijarha srpskog Irineja 3. oktobra u Pećkoj patrijaršiji, nezvanično saznaje Danas. Zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuči izjavio je juče da će Vlada Kosova biti fleksibilna u pogledu prisustva srpskih zvaničnika na ustoličenju patrijarha Irineja, zato što je u pitanju događaj verskog karaktera. Predsednik SNS, Tomislav Nikolić potvrdio je juče da ide na ustoličenje. Sveti arhijerejski sinod SPC prekjuče je saopštio da će „Srbija i njeni organi na ustoličenju biti u potpunosti reprezentovani u ličnosti“ predsednika Tadića i pozvao članove vlade, stranačke lidere i javne ličnosti na koktel dan kasnije u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu. Episkop jegarski Porfirije izjavio je juče da se u Pećkoj Patrijaršiji očekuje više od 4.000 ljudi i najavio dolazak 50 autobusa iz cele Srbije, RS, Crne Gore i Makedonije.

Model Baranje za sever KiM

Zvanično nije moguće potvrditi ni spekulacije da je Beograd tražio da dijalog počne razgovorima o položaju manastira SPC i severnog dela KiM. U visokim diplomatskim krugovima procenjuju da je pitanje zaštite spomenika SPC po uzoru na Svetu Goru još i najmanje sporno za pregovaračke strane i posrednike, dok je, u ovom trenutku, „model“ Baranje i tihe integracije najveći ustupak koji bi Beograd mogao da dobije za sever KiM.