Hina: Aprilski izbori u Srbiji neizvesniji nego dosad

Premda mu Ustav ne daje izvršna već više protokolarna ovlašćenja Vučić je godinama sebi izgradio oreol apsolutne vlasti i, uz obilnu propagandno-medijsku podršku većine medija, autoritarno deluje i kao premijer u senci, namećući saradnicima da ga pitaju za većinu odluka ili ih donoseći sam, navodi Hina.

U pregledu zbivanja u 2021 pod naslovom „Srbija na prelazu godina: Nervozni koraci ka novim izborima“ hrvatska agencija dodaje da su ekološki protesti postali politički krešendo godine na izmaku, tim pre jer se od vlasti, pod pretnjom blokada u celoj zemlji, već u januaru 2022. traži proglašenje moratorijuma na eksploatisanje litijuma i ruda čija bi prerada dodatno ugrozila okolinu i prirodu.

Na regionalnom planu, dodaje Hina, Srbija je 2021. nastavila da zagovara inicijativu preimenovanu iz mini Šengena u Otvoreni Balkan (Open Balkan) koju dosad podržavaju Severna Makedonija i Albanija, a cilj je da se proširi i na ostale zemlje regiona koje su zastale u čekaonici proširenja EU.

S druge strane, odnosi Beograda i Prištine, uprkos posredovanju Vašingtona i Brisela nisu odmakli daleko od stalnih napetosti i povremenih incidenata.

Beograd održava snažne veze s Banjalukom, a sintagmom „srpski svet“, koju je u javni narativ uveo ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, izazvane su dodatne sumnje u iskrenost službene politike Beograda.

Ostale su česte iskre u odnosima na relaciji Beograd-Zagreb, bez naznaka da bi bilateralni odnosi uskoro mogli krenuti uzlaznom linijom, dok je dodatno potvrdjen „najviši nivo odnosa u istoriji“ s Madjarskom.

Istovremeno Srbija naglašava želju da održi dobre odnose s Vašingtonom, insistirajući na tome da bliskost s Pekingom i Moskvom ne ometa njenu stratešku opredeljenost za pridruživanje EU, navela je Hina.

Podseća se i da je Srbija ove godine otvorila dva klastera u pregovorima s EU posle dvogodišnje pauze što je posledica sporih i nedovoljnih reformi, posebno na polju vladavine prava, slobode medija, i nezavisnosti pravosudja.

Hina piše da je Srbija na pragu parlamentarnih i predsedničkih izbora i izbora za gradsku upravu u prestonici, pa aktuelna vlast već vodi svakodnevnu kampanju učvršćivanja pozicije, osvojene na izborima usred pandemije kovida-19, u junu 2020.

Iako na suprotnoj strani i dalje ima neuverljivu i heterogenu opoziciju vlast je krajem godine pokazala da su joj ekološki protesti i masovni izlazak ljudi na ulice postali kamenčić u cipeli. Stoga vodje protesta optužuje za političke motive i želju da naude predsedniku države, a ne da zaštite i očuvaju okolinu i poljoprivredno zemljište.

Vladajuća koalicija, nasuprot rastućem nezadovoljstvu i podelama koje forsira proskribujući neistomišljenike i političke protivnike, kao glavni adut ima vodju SNS-a i šefa države Aleksandra Vučića, koji se svakodnevnim pojavljivanjem u medijima nastoji učvrstiti kao alfa i omega većine političkih i društvenih procesa.

Kako piše Hina, vlast sebi u prilog ističe i osigurane milione doza vakcina protiv korone, desetine otvorenih fabrika, porast direktnih stranih ulaganja s 1,99 milijardi evra krajem 2020. na 3,14 milijardi u novembru. Uz to idu mnogi započeti ili dovršeni infrastrukturni projekti te rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 7,7 odsto godišnje, više od prognoza medjunarodnih finansijskih institucija.

Vlast računa i na učinak populističke mere novčane pomoći u vreme pandemije, piše Hina ali i dodaje da statistika ne ide uvek pod ruku s cenama, pa je uprkos tvrdnjama da je medjugodišnja inflacija od 6,6 posto u granicama prognozirane, vlada morala da interveniše i ograničenjem cena ključnih proizvoda a prosečna plata nedovoljna je za potrošačku korpu.