Hiseni: Nije se razgovaralo o Zajednici srpskih opština

„Ipak, mora se naglasiti jedna činjenica. Imamo dva sporazuma o ZSO potpisana 2013. i 2015. godine. U sporazumu iz 2015. godine, sud je izneo svoje komentare na 21 ili 22 konkretna pitanja i sud nije rekao da ZSO ne bi trebalo da se sprovede“, poručio je Hiseni.

Istakao je da je poenta sada u Statutu ZSO i dodao da će Priština zauzeti jasan politički stav po tom pitanju.

Pitanje međusobnih finansijskih potraživanja ili obaveza razmatrano je danas u Briselu, rekao je on i dodao da je to jedan od elemenata opšteg sporazuma o uzajamnom priznavanju.

On je istakao da dve strane imaju dijametralno suprotne stavove o tom pitanju.

„Očigledno su stavovi o toj temi vrlo različiti. Pitanje sukcesije vidimo kao pitanje koje se mora tretirati u skladu sa međunarodnim pravom, prateći prakse sukcesije koje su se dogodile između entiteta bivše Jugoslavije, sada nezavisnih država i ovo je stav Kosova“, naglasio je Hiseni.

Ukazao je da to da to uključuje i spoljni dug o čemu Kosovo ima vrlo principijelan stav.

„U pogledu spoljnog duga insistiraćemo da se primeni princip krajnjeg korisnika. Dakle, ako se deo spoljnog duga bivše Jugoslavije ulagao u veliki projekat na Kosovu i zna se ko je krajnji korisnik, onda ćemo pratiti ovu liniju“, objasnio je Hiseni.

Prema njegovim rečima, od toga neće biti odstupanja.

„Kosovo je nezavisna država i o toj temi se može razgovarati samo na bazi država- država i uspostavljanjem instrumenata za sprovođenje, instrumenata koji se razlikuju. Na primer, jednog dana slučaj može da ode na Međunarodni arbitražni sud“, naglasio je Hiseni, prenosi Kosovo Onlajn.