Hitler, SNS i „naša deca“

S obzirom na, više nego paternalistički odnos, demohrišćana Angele Merkel prema naprednjacima našega Vrhovnika (eks Kancelara), došlo mi je da isto pitanje ponovim i u četvrtak, kada su Vrhovnikovi videlisti, Republičkoj izbornoj komisiji predali svoju listu pod nazivom „Aleksandar Vučić – za našu decu“. Nešto u vezi s tim – i dalje naivno verujući da RIK ne može da proglasi izbornu listu koja u imenu implicira zloupotrebu dece u političke svrhe – napisao sam u tekstu „A deca puna mašte, (naša) deca su ukras Es-en-esa“….

Stvarno, hoće li ovaj nekadašnji, proklamativni rusofil, osvedočeni germanofob i evromrzitelj, dakle naš „mladić koga desetoro njih opanjkava u mračnoj sobi“ – sada, kada je veberovski obnevideo od nemačkoljublja, konačno ukapirati da se ne jede baš sve što dolazi iz Berlina?

Ako su mu, kao besplatni „know – how“, ovu najnoviju političku kosku uvalili Nemci (a ne onaj ingeniozni Asaf s Bebom u naručju), neka se srame za sve pare i oni, ali i oni koji Vrhovnika nisu (ako nisu) uputili u celu stvar!

Jer, prošle godine se čak i jedan od direktora „Folksvagena“, ponosa Hitlerove automobilske industrije koji je i osnovan po Firerovoj zamisli da svaka nemačka porodica (sa propisanih, najmanje, dvoje dece!) dobije svoj prvi automobil, izvinio zbog „nezgrapno“ upotrebljenog slogana „Ebit macht frei“, jer previše asocira na onaj natpis sa ulaza u Aušvic, „Arbeit macht frei“ („Rad oslobađa“). Iako ovo „Ebit“ jeste, zapravo, akronim od „earnings before interest and taxes“ („zarade pre kamata i taksi“), čelnici Hitlerovog čeda iz Volfsburga (osnovan 1937) ne zaboravljaju na svoju sramotnu istoriju iz Drugog svetskog rata, kada su proizvodili vozila za nacističku vojsku, uz robovski rad više od 15.000 logoraša iz koncentracionih logora.

Ali, ljudi moji, ovdašnji napredni stratezi političkog marketinga i ostali mu „dobronamernici“ i poltroni, izgleda, ne smeju čak ni da saopšte našemu Vrhovniku da su nacisti slogan „Unseren Kindern – die Zukunft durch Adolf Hitler“ upotrebljavali u izbornoj kampanji još 1936. i da se on prevodi kao „Naša deca – budućnost kroz (preko; uz pomoć) Hitlera“!

Baš na današnji dan počele su devetomartovske demonstracije 1991, sa kojih sam izveštavao za, tada slobodnu, „Borbu“. Nakon nekoliko dana, „Borba“ je, u danu SPS-ovog kontramitinga, objavila i onaj legendarni naslov koji upućuje na prvi beskrupulozan pokušaj zloupotrebe roditeljskih osećanja od strane partije pokojnog Miloševića. Dakle: „Roditelji na Ušću – deca na Terazijama“…

No, vratimo se „budućnosti naše“, tj. nemačke dece. Herman Gering je, jula 1934, u svom govoru pred Gradskom većnicom u Berlinu, trasirao budući put nemačkog naroda: „Svi mi, od najprostijeg pripadnika SA (Šturmabtajlung, nem. Sturmabteilung, SA; paravojna formacija, „jurišni odred“ Nacional-socijalističke nemačke radničke partije) do predsednika vlade, potičemo od Adolfa Hitlera i postojimo zahvaljujući Adolfu Hitleru!“

Bukvalno na dan smrti predsednika Nemačke Paula fon Hindenburga, početkom avgusta iste te godine, kancelar Hitler je potpuno ukinuo mesto predsednika i promenio vojnu zakletvu, proglašavajući se tako za „vođu nemačkog Rajha i naroda“ i za vrhovnog komandanta oružanih snaga, a naravno da je ostao i predsednik Nacional-socijalističke radničke partije Nemačke. Već za dve nedelje organizovao je i oktroisani referendum na kome je, pod sloganom „Hitler za Nemačku – cela Nemačka za Hitlera“, formalno i legitimisao i legalizovao taj državni udar da bi, već do kraja 1938, kako je to zapisao Sebastijan Hafner, „90 odsto Nemaca bili vernici u Firera“!

U kampanji za izborni plebiscit, 1938, kojim je trebalo da se verifikuje „anšlus“ Austrije Velikoj Nemačkoj, Hitler je nazvan „oruđem proviđenja“, uz starozavetsku pretnju: „Osušila se ruka koja napiše „ne“!’

Nemački socijaldemokrati u egzilu smatrali su da je Hitler dobio skoro aklamativnu podršku Nemaca zato što je „otvorio nova radna mesta, stvorio privredno čudo, stvorio red i učinio Nemačku jakom, ali i nikada nije prestao da eksploatiše poniženje Nemačke u porazu 1918“.

U svojim kolumnama, već sam citirao neke od Hitlerovih govora iz kojih se vidi da je i on, ubrzo, duboko inficiran virusom samoproviđenja. Recimo, u govoru pred Rajhstagom, 28. aprila 1939, on već iskreno veruje da je za sve što je (valjda, pozitivno) postignuto u Nemačkoj zaslužan, samo i jedino, on: „Mojim vlastitim naporima… savladao sam haos i vratio red u Nemačkoj, jako povećao proizvodnju u svim oblastima nacionalne privrede… Uspeo sam da obezbedim nove poslove za sedam miliona nezaposlenih čije su nam nevolje tako dirale srca…“ .

Autor je politikolog i marketinški stručnjak