„Trnovit put“ do vanredne sednice SB UN: Zašto bi upotreba dinara na Kosovu bila teži i nerešiviji problem od mnogih drugih?

To je, kako je objasnio, poslednja stvar koju Srbija može da traži, navodeći da će od SB zahtevati da na osnovu svojih ovlašćenja preuzme hitne mere da zaštiti živote i slobodu Srba na KiM.

Međutim, sve je ostalo na najavi, da bi Vučić sredinom septembra ponovo nagovestio da će tražiti posebnu sednicu SB, objašnjavajući da se čeka promena predsedavajućeg Saveta bezbednosti UN.

„Brazil je od 1. oktobra“, objasnio je Vučić.

A onda su usedili događaji u Banjskoj i osuda međunarodne javnosti, tako da se, od zahteva za hitnom sednicom SB UN, odustalo, sve do pre nekoliko dana kada je Vučić ponovo najavio da će zaštitu za Srbe na KiM zatražiti na Ist Riveru. Ovog puta zbog ukidanja dinara u južnoj srpskoj pokrajini.

Da bi do te sednice uopšte došlo Srbija mora da obezbedi podršku devet, od ukupno 15 članica SB UN s tim što svega pet država u tom telu ne priznaje nezavisnost Kosova, a predsedavajući je Gvajana, koja je priznala kosovsku nezavisnost.

Osim toga isuviše je tanak povod za sazivanje hitne sednice UN, pogotovo ako se on posmatra u kontekstu nekoliko poslednjih sednica posvećenih Gazi, ratu u Ukrajini i tragedijama sasvim drugog formata.

Vanredna sednica SB uobičajeno se traži kad akutno prete ratna opasnost, genocid i slični rizici – u svakom slučaju nekakvo krupno ugrožavanje svetskog mira i poretka. Teško je zato zamisliti da relevantni činioci u SB većinski na takav način percipiraju sadašnje neprilike na Kosovu.

I utoliko pre što dijalog zavađenih strana na Kosovu traje već više od jedne decenije, i to uz posredovanje EU, a u skladu sa rezolucijom UN. Nije jasno i zašto bi upotreba dinara na Kosovu bila teži i „nerešiviji“ problem od mnogih drugih koji su, pretežno u okviru Briselskog sporazuma, bili na dnevnom redu i oko kojih je postignut dogovor.

Pored toga za većinu međunarodnih faktora srpsko-kosovsko sporazumevanje o „normalizaciji“ traje predugo, često na čistu štetu involviranih strana, ali nije proces bez konkretnih, opipljivih rezultata i bez oprobanog pregovaračkog formata koji i slučaj sa dinarom može da reši.

Iako ukidanje dinara, koliko god bilo još jedan bolan udarac srpskoj zajednici, objektivno nema značaj nekakvog potresa dovoljnog da pokrene vanrednu sednicu SB, on bi ipak mogao da se nađe na dnevnom redu kao tema od interesa za teško zavađene stalne članice zainteresovane za još jedno međusobno prepucavanje.

Samo sazivanje sednice po inicijativi Srbije bio bi diplomatski uspeh kao i upozorenje prištinskoj strani. Ovim bi Srbija donekle vratila diplomatsku inicijativu izgubljenu nakon Banjske.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.