Hladni rat u doba korone

U poziciji Pekinga se meša nacionalizam i trijumfalizam autoritarnog modela rukovođenja krizom koji predstavljaju kao superioran u odnosu na model u mnogim demokratijama koje nisu primenile rigorozne mere kakve su primenjene u Kini.

Da li je Kina svesno umanjivala broj mrtvih od novog korona virusa? Da li je virus prenet od životinje na pijaci u Vuhanu, gde je potom izbila epidemija, ili je napravljen u laboratoriji? Da li je ućutkivanje lekara iz ovog grada koji su se prvi suočili sa virusom i njegovim posledicama dovelo do toga da se opasnost ne shvati ozbiljno? Ova pitanja koja od početka krize ne gube na aktuelnosti, utoliko pre što za sada pravih odgovora nema, zaoštrile su odnose Kine i ostatka sveta.

Nema dokaza za tezu da je virus izašao greškom iz laboratorije u Vuhanu. Stvar je ozbiljna, pa treba uzeti sa rezervom izjave ovih ili onih koji šire takvu tezu – njihovi motivi su politički ili senzacionalistički.

Sa jedne strane to su legitimna pitanja, na koja može da se odgovori samo ako Kina rasvetli sve okolnosti porekla i toka epidemije koja je svet dovela u zdravstvenu krizu kakva se ne pamti u novijoj istoriji. Sa druge strane ova pitanja su predmet političke instrumentalizacije u svetu u kome kriza produbljuje antagonizme koji su već postojali pre njenog izbijanja.

Ova tendencija ima obrise novog hladnog rata, različitog od onog u sovjetsko doba, ali ne manje rizičnog.

U slučaju Kine i novog virusa ima dosta politikanstva i ideologije, u kojoj prednjače dva glavna tabora – američki predvođen Donaldom Trampom i kineski koji predstvalja Si Đinping.

Provokacije o „kineskom virusu“ Donalda Trampa, koji je u Kinezima našao žrtvenog jarca i dobar način da sakrije sopstvene greške, a pre svega da raspiruje američki nacionalizam, idu u prilog kineskoj propagandi, koje slične napade s razlogom naziva ksenofobnim. Umesto da zajedničkim snagama rade na prevazilaženju ove pandemije, Vašington i Peking nastavljaju da zaoštravaju pozicije što smanjuje mogućnost da se rasvetle okolnosti pod kojima je bolest nastala, a samim tim i da se ubrza proces pronalaženja leka.

Predsednički kandidat Tramp izgleda veruje da će mu dijabolizacija Kine doneti poene u izbornoj trci. Nakon što su napadnute, kineske vlasti su prešle u kontraofanzivu, često neodmerenu, u kojoj preovlađuje sumnjičavost i neprijateljstvo koje bi nestalo da su se zajedničkim snagama suprotstavili epidemiji.

Kineske vlasti su demantovale da su u početku krile inforjmacije i smanjivale procene o riziku od širenja virusa. Đao Fu, direktor Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, rekao je na kineskoj televiziji da je njegov medicinski tim zaključio da postoji „veoma efikasno“ prenošenje virusa među ljudima tokom prve posete Vuhanu u januaru.

„Nikada nisam rekao da ne postoji prenos sa čoveka na čoveka, nikada“, rekao je Kineskoj globalnoj televizijskoj mreži.

Ali demantiji koji stižu iz Kine nisu uverili veliki deo zapadne javnosti. Kineske vlasti pobudile su sumnju još na početku pandemije kada je postalo jasno da su ućutkivani lekari u Vuhanu koji su još u decembru upozoravali na razmere opasnosti. To što je Peking krio informacije na početku epidemije je razlog za nepoverenje u ono što danas saopštavaju.

Kina je, međutim, daleko od preispitivanja. U poziciji Pekinga se meša nacionalizam i trijumfalizam autoritarnog modela rukovođenja krizom koji predstavljaju kao superioran u odnosu na model u mnogim demokratijama koje nisu primenile rigorozne mere kakve su primenjene u Kini.

Od kada je širenje epidemije zaustavljeno u ovoj zemlji, Peking je prešao u diplomatsku ofanzivu, izvozeći uz maske i ostalu medicinsku opremu i svoj autoritarni model rukovođenja krizom. U diplomatskim krugovima i javnosti širom sveta ova sanitarna diplomatija je naišla na različite reakcije. U Parizu je izbio skandal kada su se na sajtu kineske ambasade pojavili tekstovi u kojima se kritikuje način na koji su Francuzi odgovorili na epidemiju, uključujući i komentar da su stanari jednog staračkog doma ostavljeni da umru. Kineski ambasador je pozvan na razgovor u francusko ministarstvo spoljnih poslova.

Kineske diplomate su se oglašavale širom sveta, komentarišući mere drugih vlada i odgovarajući na napade na društvenim mrežama u Holandiji, na Kipru, u Kazahstanu, Iranu, Pakistanu, Singapuru, Šri Lanki, Brazilu…

„Kada zapadnjaci objave svoje mišljenje, to se zove sloboda štampe, bez obzira koliko bilo pogrešno. Kada Kinezi kažu nešto drugačije, to se zove kampanja dezinformacije. Neverovatni dupli standardi“, objavljeno je na Tviteru kineske ambasade na Šri Lanki koji je jedno vreme bio zatvoren zbog navodnog širenja lažnih informacija.

Kina je stavila do znanja da neće više da trpi kritike i da se legitimno brani na isti način na koji se brani Zapad, ili Rusija.

Teško je odvojiti legitimnu bojazan od prodora kineskog uticaja i onoga što on donosi, od naleta optužbi upućenih Kini od strane onih koji žele da instrumentalizuju ovo pitanje, sa Trampom na čelu.

Pretpostavke ovog novog hladnog rata već su bile prisutne u tehnološkoj bici koju je Tramp započeo, u kojoj je na udaru naročito bio Huavej, kineski telekomunikacioni gigant.

Drugi okršaj koji se vodi u jeku epidemije tiče se Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Tramp je optužio ovu organizaciju Ujedinjenih nacija da je na strani Kine, i odlučio da joj ukine finansiranje. Ova odluka nije naišla na odobravanje ni u jednoj zemlji na svetu. To ne znači da svi podržavaju držanje SZO na početku krize u Kini, već da smatraju da je neodgovorno u jeku pandemije oslabiti jedinu svetsku organizaciju zaduženu za zdravlje. Šest meseci pred predsedničke izbore u SAD, koje ova kriza čini neizvesnim, Tramp je okrenut isključivo unutrašnjoj politici i oprobanim receptima za privlačenje svoje baze. U tom smislu je i njegova odluka da zabrani imigraciju.

Tenzije između Kine i SAD se, svi su izgledi, neće umanjiti nakon što epidemija prođe. Ostatak sveta će u tom slučaju sve više biti stavljen pred težak izbor između dva bloka. U tom smislu treba tumačiti i pomalo uvređenu izjavu šefa evropske diplomatije, Žosepa Borela, da na ulicama Beograda nikada nije video bilbord sa zahvalnicom Evropskoj uniji, koja je Srbiji obezbedila mnogo pomoći i pre i u toku krize, dok se pomoć Kine doživljava kao mnogo važnija.