Hoće li biti ZSO bez povratka Srba u institucije?

Konjufca je dodao da su to rekle i članice Kvinte. On je sa novinarima razgovarao tokom učešća na regionalnoj konferenciji održanoj u vezi sa parlamenarnom perspektivom o rodnoj ravnopravnosti i demografskoj održivosti na Zapadnom Balkanu.

Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi navodi da međunarodna zajednica, Brisel i Vašington, zahtevaju da se ZSO formira do kraja ove godine.

“Izjava predsednika Skupštine Kosova Gljauka Konjufce da neće biti ZSO dok se Srbi ne vrate u institucije je više za unutrašnji politički marketing na Kosovu, znajući da je premijer Kurti u Ohridu već rekao da je spreman da potpiše sveobuhvatni dokumenat u kojem ne piše da Srbi treba da se vrate u institucije“, ukazuje Šeholi.

Naš sagovornik iz Prištine poručuje da sa Srbima koji su napustili institucije treba razgovarati i naći zajednički jezik. Poziva se i na navode iz EU i SAD da treba naći političko rešenje.

Politikolog Ognjen Gogić saglasan je da je ova izjava „politička“, ali smatra da za cilj ima jačanje pregovaračke pozicije Prištine u dijalogu s Beogradom.

„Ta izjava je politička i data je u cilju jačanja pregovaračke pozicije Prištine u pregovorima sa Beogradom. Priština ne želi da dozvoli da je Beograd ucenjuje bojkotom institucija na severu od strane srpskog stanovništva. Međutim, bez obzira na političke motive, ta izjava je u osnovi na tragu sporazuma o ZSO“, mišljenja je ovaj politikolog.

Praktično gledano ZSO nije ni moguće formirati bez povratka Srba u institucije, napominje Gogić, ukazujući da prema slovu sporazuma Zajednica treba da bude osnovana na konstitutivnoj skupštini koju bi činili odbornici iz deset opština sa srpskom većinom.

„Konstitutivna skupština bi usvojila Statut čime bi bila osnovana ZSO. U tom smislu, rad te konstitutivne skupštine ne bi bio moguć bez učešća legalno i legitimnog izabranih odbornika iz opština sa srpskom većinom, uključujući i četiri opštine sa severa Kosova. Nisam siguran ni da bi Srbi hteli da bude drugačije. U suprotnom bi o formiranju ZSO odlučivali albanski odbornici iz četiri severne opštine, što srpskoj strani ne bi bilo prihvatljivo“, kaže ovaj politikolog.

On dodaje da se pregovori, kada je reč o ZSO, nalaze u „začaranom krugu“. Situacija je takva ne zato što, kako smatra Gogić, postoji nerazumevanje toga šta bi ZSO trebalo predstavljati, već zato što postoji namera da se dijalog opstruiše i drži u zastoju.

„Priština u ovom momentu uopšte ne bi trebalo da se izjašnjava o tome da li ZSO treba da bude formirana ili ne već da da svoje komentare na Nacrt statuta koji je predstavio Upravljački tim na sastanku koji je održan u Briselu 2. maja. To bi trebalo da bude naredni korak u procesu. Ovakve izjave služe tome da se muti voda i cela stvar politizuje i prolongira“, zaključuje Gogić.