Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV Evropska unija, koja od nastavka inicijative Otvoreni Balkan, ima rezerve prema njoj, još uvek nije sasvim određena kako vidi njenu budućnost, ni ubuduće se neće mešati iako podržava ideje koje dovode do saradnje u ovom regionu i dorinose reformama, kažu sagovornici Danasa povodom samita ove inicijative koju u svojim zemljama promovišu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski i premijer Albanije Edi Rama, uz svesrdnu podršku SAD.
Ovog puta gosti inicijative su bili premijer tehničke vlade Crne Gode Dritan Abazović i predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija.
Ali i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu.
Javnost je na konferenciji za medije tokom odgovora na pitanje kako će u EU gledati na prisustvo predstavniak Mađarske i Turske, obaveštena da su pozvani i predstavnici Italije i Grčke, te da je Italija poslala specijalnog izaslanika a da nema grčkih predstavnika.
Učešće je uzeo i predstavnik EU u Beogradu Manuel Žiofre.
Vučić je odgovarajući na ovo, čini se, nezgodno pitanje, rekao da uvek postoje ljudi koji će u svemu da pronađu nešto negativno, da ljudi iz ovog regiona sebe potcenjuju i da je cilj svih mir i stabilnost u ovim zemljama.
– Nismo najbollji ali nismo ni najgori u svemu. Zašto bi se odrekli saradnje sa Turskom, zašto sa Mađarkom? Da bi smo se nekome dopali zbog nečega na grani što, da skačem na trambolini, ne mogu da dohvatim – upitao je on.
Predstavnici Crne Gore i BiH izrazili su želju da se njihove zemlje pridruže regionalnoj trojci, a vrata su im, kako je više puta ponovljeno, otvorena.
Upitana hoće li EU promeniti stav o OB i može li se očekivati da Crna Gora i BiH postanu deo inicijative, Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku za Danas odgovara da pošto svi dosadašnji pokušaji regionalne saradnje nisu uistinu dali velike rezultate, iako su bili osmišljeni od strane EU ili pojedinih članica, EU nije još uvek sasvim određena kako vidi budućnost Otvorenog Balkana, iako su podršku inicijativi dali Šarl Mišel, predsednik Saveta, komesar za proširenje Varhelji i još neki zvaničnici.
– S druge strane, nedvosmislena je podrška i prethodne i sadašnje američke administracije. Suštinske zamerke koje stižu iz BiH i CG mogu se predominantno vezati za političku, a ne za ekonomsku sferu i rezultat su politizacije pitanja pristupanja ovih zemalja Otvorenom Balkanu. S obzirom da BiH čekaju izbori u oktobru, a da je sadašnja vlada u CG u tehničkom mandatu, nije realno očekivati da se ove dve zemlje uskoro pridruže. Važno je da poziv ostane otvoren i za Kosovo, kao i da se uspostavi puna koordinacija sa postojećim reginalnim inicijativama, a naročito sa Berlinskim procesom – navodi ona.
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi navodi da je teško poverovati da će EU promeniti mišljenje o OB jer to nije njena inicijativa, ona se u nju ne meša iako generalno podržava svaku inkluzivnu saradnju koja bi bila inkluzivna i koja bi dovodila do boljeg života u regionu a sve to vodilo reformama potrebnim za članstv u EU.
– Za sad vidimo da taj proces nije inkluzivan. Premijer Abazović jeste prisustvovao ali nije izvesno da će slećeći. Vidimo da iz Predsedništva BiH dolaze ozbiljne optužbe na samostalni dolazak ministra koji je reko da je njegova želja da BIH bude deo OB, ali je gotovo je sigurno da bar dva od tri konstitutivna narroda u BiH nisu spremi da poveruju da su ideje koje se promovišu samo ekonosmke. I zaista nisu. One su političke jer da su ekomnomske one bi se spustlile na nivo ministarstava, radnih grupa paralmenata. Ako pogledamo priču koju Vučić i Rama promovišu od mini-šengena pa sad do rebrendiranog imena, vidite da je to politički proces – kaže Beširi.
Upitan o tome kako će Eu gledati na prisustvo Mađarske i Turske, kaže da Mađarske nema puno kredibiliteta u EU zbog svog odnosa prema manjinama i vladavini prava i da je na ivici da bude sankcionisana.
– Njeno prisustvo znači za režim u Budimpešti i za Beograd ali ne znači mnogo u Briselu šta će mađarski ministar reći – kaže on.
Kada je reč o Turskoj, on podseća da njen predsednik ima najnižu podršku u proteklih 20 godina koliko je na vlasti i da je upitno hoće li pobediti na sledećim izbotima.
– Dobar deo glasača poreklom sa ovog podneblja oni ovakvim inicijativama žele da podosete da su angažovani u regionu i zadrže tu glasačku ekipu koja nije mala, ali je pitanje da li će biti dovoljna. Njegov dolazak je populistički i PR ali je i ekonoski jer vidimo povećanu saradnju zemlja u regionu sa Tusrkom. To nije nije problem, ali on nastaje kada ekonomska saradnja vuče političke odluke. Deluje mi da su se lideri koji su se danas sreli okružili najlošijim đacima iz EU i oko EU, a i sami važe za one koji blokiraju reforme za članstvo u Uniji – zaključuje Beširi.
Rama o gostima
Albanski premijer Edi Rama je odgovarajući na pitanje o gostima naveo da će sledeći put osim Mađarske i Turske pozvati i sve ostale. „Nemojte se čuditi da jednog dana čujete da jedan od velikih lidera izrazi želju da dođe. I zašto da ne, pošto su naši sastanci pozitivniji od onih u Briselu i lepo se provodimo“, naveo je Rama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
