Hoće li Leposavić dobiti novu bazu Kosovske policije: Šta se krije iza odluke Kurtijeve Vlade o oduzimanju 80 hektara zemljišta?

Naime, Vlada u Prištini je 16. januara ove godine donela odluku o eksproprijaciji, odnosno odluku za proglašenje infrastrukturnih projekata od javnog interesa u selu Dren i u Lešku u opštini Leposavić.

U odluci je stajalo i proglašenje nepokretne imovine koja je neophodna za realizaciju „Infrastrukturnih projekata od javnog interesa“, katastarske oblasti Dren i Lešak u opštini Leposavić. Takođe, navedeno je da je za realizaciju „infrastrukturnih projekata od javnog interesa“ potrebno pokrenuti i sprovesti postupke eksproprijacije i procene imovine za sve upisane vlasnike.

U pitanju je 80 hektara zemljišta, a među njima je i leposavićko brdo, kao i seosko groblju u Drenu, po saznanju portala KoSSev koji je imao uvid u katastar.

Kosovska policija se već nalazi u Leposaviću – na kontrolnim punktovima, a upravo na jednom takvom došlo je do incidenta prošle sedmice, prilikom kog su ranjena dvojica građana srpske nacionalnosti od strane Kosovske policije. Same okolnosti i dalje nisu tačno utvrđene, a Kancelarija za KiM Vlade Srbije i Kosovska policija izašle su sa oprečnim opisom događaja.

Kosovska vlada na Severu Kosova jedino ulagala u baze

Milenković ukazuje da je ceo proces eksproprijacije veoma netransparentan, te da nedostaju informacije o tome u koju svrhu je ona izvršena.

“U ovom trenutku ne deluje kao da vlasti u Prištini imaju bilo kakve drugačije namere od izgradnje još jedne policijske baze i to nadomak Leposavića. U prilog tome govori i to da većinu zemljišta koje je pod eksproprijacijom nije moguće koristiti u privredne ili neke druge svrhe, jer je reč o brdovitom predelu bez bilo kakve infrastrukture kao što su put, električna energija i slično”, navodi Milenković za Danas.

Takođe, dodaje, da Vlada iz Prištine u prethodnom periodu nije imala značajna direktna infrastrukturna ulaganja na Severu Kosova osim izgradnje policijskih baza, te to navodi na zaključak da se planira izgradnja novih.

Ranije odluke Vlade Aljbina Kurtija o eksproprijaciji na Severu Kosova

Podsetimo da je i ranije bilo sličnih odluka, pa je tako kosovska vlada na sednici 16. decembra donela odluku o eksproprijaciji zemljišta kako u Leposaviću i Zubinom Potoku, tako i u opštini Mitrovica, kao i u Podujevu.

Za razliku od odluke vezane za oduzimanje zemljišta u selu Bajgora, u opštini Mitrovica, gde je navedeno da će zemljište biti korišćeno za proširenje puta, u onim vezanim za Leposavić i Zubin Potok tačna odrednica „infrastrukturnog projekta od javnog interesa“ kako ih je prištinska vlada nazvala.

U opštinama Zubin Potok i Leposavić, podignuto je više baza specijalne jedinice Kosovske policije u prvoj polovini ove godine. Dve takve izgrađene su u Zubinom Potoku – jedna u Donjem Jasenoviku, a druga u Brnjaku.

Ako se još vratimo unazad u odluke vlade Aljbina Kurtija videćemo da  su 19. avgusta eksproprisane određene parcele u ovoj opštini, a ista odluka je doneta i za opštinu Leposavić.

Oduzimanje privatnog zemljišta u opštini Zubin Potok i izgradnja baza u zaseocima ove opštine unelo je zebnju među njenih stanovnicima, ali je prošla bez veće reakcije institucionalnih predstavnika Srba na KiM, pa je tako gotovo samo tadašnji opozicioni odbornik u Zubinom Potoku Milija Biševac iz Građanske inicijative „Za Zubin Potok“ obaveštavao javnost o dešavanjima oko izgradnje baze.

U izjavi za Danas Biševac je ukazao da je kosovska vlada odlučila da pojača policijsko prisustvo na Severu nakon krize oko tablica, te u tom svetlu donela odluku u kojoj se odobrava Ministarstvu unutrašnjih poslova da za potrebe izgradnje vojno-policijskih baza oduzima privatnu imovinu u Zubinom Potoku i Leposaviću.

Kršenje kosovskih zakona

Milenković sem netransparentnosti najnoviju odluku o eksproprijaciji u Leposaviću kritikuje i jer nije, kako smatra, pravno valjana.

“Mislim da ovakva odluka nije pravno valjana, pre svega je izostavljena komunikacija sa lokalnim stanovništvo, javna rasprava na ovu temu, što je garantovano zakonskim okvirom na Kosovu, ali takođe, čini se da je izostala i komunikacija sa lokalnim vlastima, to jest legitimnim političkim predstavnicima naroda, izabranih na kosovskim izborima”, kaže naš sagovornik.

On uviđa i da je sem određenih saopštenja izostala značajnija reakcija na ovu temu, ali i podseća da je u petak održan sastanak Leposavaca pogođenih ovom odlukom sa Srpskom listom, čiji se članovi trenutno nalaze van institucija na Severu Kosova, nakon što su ih napustili 5. novembra, pa očekuje veće reakcije i pravnu borbu kroz institucije u narednim danima.

Koja je sudbina seoskog groblja?

Milenković upitan za sudbinu seoskog groblja u selu Dren kaže da je to veoma teško pitanje koje izaziva frustracije lokalnog stanovništva.

“Teško je reći šta možemo da očekujemo, ali svakako je bitno ohrabriti ugroženo stanovništvo da se kroz institucije i pravnim sredstvima izbori za poništavanje ove odluke, pre svega zbog kršenja protokola i zakonskih obaveza tokom samog procesa”, navodi.

Dodaje da ne vidi drugi motiv kosovske vlade za ovakvu odluku sem, kako navodi, izazivanja novih tenzija i eskalacije situacije na Severu Kosova, s obzirom da je i u prethodnim mesecima prištinska vlast bila naklonjena odlukama koje vode ka eskalaciji situacije na severu.

„Samo prisustvo ovih monoetničkih specijalnih jedinica, naoružanih dugim cevima i punom ratnom opremom među civilnim stanovništvom izaziva veliki strah ali i netrpeljivost, usled čega nastaju incidenti i povećane tenzije. Činjenica je da već sada na Severu Kosova, u većinski srpskim sredinama, imamo više baza specijalnih policijskih jedinica nego u ostalim delovima Kosova, što je svakako zastrašujuće pre svega za ljude koji žive ovde”, ukazuje Milenković.

Prekopavanje alternativnih puteva

Naš sagovornik kaže i da smatra kako prekopavanje alternativnih puteva u Leposaviću od strane Kosovske policije nije povezano sa gradnjom baza. Ono se dešavalo i ranije, ukazuje Milenković, a kako je Priština isticala cilj je bio sprečavanje krijumčarenja.

„Tako da ne verujem da su odsecanje puteva i izgradnja policijskih baza u nekakvoj vezi, pogotovu kada je infrastruktura u pitanju. Međutim, ovo stvara dodatne probleme za stanovništvo koje živi u tim selima jer im se oduzima sloboda kretanja, najčešće i jedina putna veza sa institucijama, bolnicama, školama, ali i prodavnicom, apotekom“, napominje Milenković.