foto (BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ)Prvi put od ulaska Saveza vojvođanskim Mađara u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom, zaiskrilo je između ova dva politička partnera i to zbog priče oko ponovnog uvođenja vojnog roka. Predstavnici Mađara tome se javno protive i traže „posebne olakšice“.
Predsednik SVM Balint Pastor javno se usprotivio uvođenju vojnog roka, zbog straha da bi to dodatno poguralo iseljavanje mladih Mađara iz Vojvodine.
Najavio je i da ova partija neće glasati za mogući zakon koji vraća služenje vojske, svestan da naravno volju SNS time neće izmeniti.
„Predsedništvo i Savet SVM su na sednici održanoj 16. septembra dugo raspravljali o ovoj temi i zaključili da će naredne mesece iskoristiti za to da pokušaju da postignu olakšice koje su prihvatljive za mađarsko stanovništvo, s obzirom da ne mogu da spreče donošenje zakona“, rekao je on.
Ubrzo nakon ove izjave doskorašnji predsednik Skupštine grada Subotice i poslanik Narodne skupštine u svom osmom mandatu, nije pozvan na obilazak završnih radova na železničkoj stanici u Subotici.
Vučić je ovaj propust okarakterisao kao „veliku sramotu“, a Pastor je rekao da ne zna zašto ga nisu pozvali, ali da sve ono što je tom prilikom rekao predsednik, uliva poverenje.
Koje su to olakšice koje bi dobili pripadnici mađarske nacionalne manjine trebalo bi da se sazna uskoro, jer je Vučić najavio da čim bude imao vremena, sastaće se sa Pastorom.
Psiholog i analitičar Mikloš Biro kaže da je cela priča zapravo pumpanje militarističkih bicepsa kako bi ta tema ponovno okupirala pažnju ljudi.
Smatra da ljubav prema vojsci i oružju u Srbiji postoji, ali šta sve danas omladina misli o tome, nije zapravo jasno.
– Ono što pouzdano znam je da je u ratovima devedesetih, odziv za mobilizaciju bio veći u Vojvodini nego u ostatku zemlje, ali to nije priča o lojalnosti manjina, nego generalno većem poštovanju pravila i institucija koje je postojalo u Vojvodini. Da li je to i danas tako, veliko je pitanje. Nestanak nacionalnih manjina u Vojvodini desiće se ne zbog odlaska u vojsku, nego sve većeg jaza naše zemlje i njene okoline. Ljudi koji mogu, uzimaju pasoše Mađarske, Slovačke i Rumunije i odlaze, to je ekonomska priča – rekao je Biro.
Pastor, kako dodaje, ovim izletom više kupi poene među svojim sunarodnicima nego što će uspeti da im pomogne.
Profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić smatra da će pripadnici mađarske nacionalne manjine sa dvojnim državljanstvom, kao i pre, moći da biraju u kojoj će zemlji služiti vojsku.
– Ukoliko neko ima dvojno državljanstvo onda se odsluženi vojni rok u bilo kojoj zemlji priznaje u ovoj drugoj. Pripadnici mađarske nacionalne manjine bi mogli da se odluče da vojsku služe u Mađarskoj, odnosno, pošto tamo nema vojnog roka, da donesu papir na kome piše da su regulisali vojnu obavezu u drugoj zemlji. To će naravno moći da urade i građani sa dvojnim državljanstvom drugih zemalja – rekao je Dragišić.
Kako Hrvatska takođe najavljuje uvođenje vojnog roka, građani Srbije koji imaju državljanstvo ove zemlje će ističe, moći da biraju da li će služiti vojsku u Hrvatskoj dva meseca ili u Srbiji dva i po meseca.
Sa druge strane, oni koji nemaju mađarsko državljanstvo, odnosno imaju samo srpsko, a jesu pripadnici mađarske nacionalne manjine, moraće na odsluženje vojnog roka, dodaje on.
Sukob je ozbiljniji nego što se prikazuje
Aleksandar Popov direktor Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, smatra da „slučajno“ ne pozivanje Pastora ima jasnu poruku.
– Ako i nema trenutno funkciju u Subotici on je šef partije koja je u čvrstoj koliciji sa SNS-om i morao je biti pozvan. Ovo nepozivanje je bilo jedno malo upozorenje Vučića. Balint se suprostavio jednoj odluci koju je lično predsednik podržao i to je sigurno naišlo na iznenađenje i ne tako dobar prijem kod vladajuće partije. Ipak, mi ovde pričamo o čvrstoj osovini Budimpešte i Beograda gde je SVM most te saradnje na domaćem terenu i to je sve harmonično delovalo do sada. Da li je Balint dobio podršku Orbana ili je na svoju ruku ovo odigrao, tek ćemo da vidimo – rekao je Popov.
Kako smatra, ovo je ozbiljno pitanje, mnogo važnije nego što se trenutno čini i predstavlja u izjavama za medije, jer kada ti se suprotstavi vođa najveće nacionalne manjine, a čija ti je matična država verovatno i najveći saveznik, nije mala igra.
Ovo je prvi kratak spoj koji se desio, ističe Popov, od kada je SVM ušao u koliciju sa SNS pre više od deset godina, a budućnosti kao opciju na stolu može da donose i izlazak SVM iz koalicije.
– Izuzimanje samo jedne etničke grupe od služenja vojske, bez obzira koje, nije realno – nastavio je Popov.
On je podsetio kako je SVM već ranije bila u nemilosti vlasti. Nakon ubistva Zorana Đinđića, u sledećoj Vladi više nisu imali svog predstavnika i počinju incidenti; bacanje bombe na kuću tadašnjeg lidera SVM Jožefa Kase, tuče, delovanje ekstremističkog pokreta „64 županije“..
Drugi put, SVM je bio nemilosti partnera iz Demokratske stranke 2010. godine kada nisu hteli da glasaju za budžet jer se nikako nije poštovala Ustavna obaveza da 7 odsto državnog budžeta pripadne Vojvodini. Na ledu su bili godinu, dve dana i tako su skoro dočekali i promenu vlasti.
Za deset godina broj Mađara smanjen za 70.000
Vojvodina svakako već ubrzano gubi svoje stanovništvo, posebno nacionalne manjine.
U poslednjih deset godina broj pripadnika mađarske nacionalne manjine u Srbiji smanjio se za 27 odsto, što je najveći pad u poslednjih 75 godina. Demografi kažu da su, osim negativnog prirodnog priraštaja, na ovo smanjenje uticale i migracije mladih.
Rezultati Popisa 2022. pokazali su da se najbrojnija nacionalna manjina u Srbiji za samo deceniju smanjila se za četvrtinu i u Srbiji živi 70.000 manje Mađara nego 2011. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
