Hoće li opozicija sprečavati glasanje na dan izbora?

Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je gostujući na televiziji N1 da se nada da će izbori biti sa barem minimalno fer i demokratskih uslova ili ih neće biti.

„Usaglasili smo sa svim partenerima dva pravca, poslaćemo evrokolegama naše primedbe kako bi sporazum imao i izvršni značaj, a ne samo dijagnostički. Naši zakoni su solidno štivo, ali se ne poštuju i zloupotrebljavaju, ne jer nešto ne piše, nego što se najbrutalnije gazi. Primedbe i predlozi se odnose na to kako se obavezati i penali odnosno odgovornost – RTS i RTV kao dva nacionalna servisa, i drugi deo smanjenje pritiska na birače, najviše u javnom sektoru, koji su najpodložniji pritiscima i manipulacijama“, kazala je, između ostalog Tepić, govoreći o narednim koracima SSP u procesu međustranačkog dijaloga o poboljšanju izbornih uslova.

Budući da ni ona, ali ni njen kolega Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, koji je isto govorio, nisu želeli da za naš list pojasne šta to praktično znači, pitali smo njihove partnere iz opozicije, ali ni oni nisu bili konkretniji.

Zoran Lutovac, predsednik DS, za Danas kaže da DS još od polovine 2018. zastupa stav da izbora nema ako nisu slobodni i pošteni i d agrađani u tom slučaju imaju pravo na bunt i građanski otpor.

– Ako ponovo raspišu lažne izbore mi ćemo da raspišemo proteste – navodi on.

Upitan da li to znači da će sprečevati glasanje na taj dan, on odgovara da je rekao ono što ej mislio da kaže.

Ni Pavle Grbović, predsednik PSG, nije konkretniji. Prema njegovim rečima, ako izbora ne bude, odgovonost za to neće snositi opozicije nego vlast.

– Nismo mi ti koji pritiskaju ljude i ucenjuju poslom kako bi zaokružili određen broj na glasačkomlistiću, i nismo mi ti koji su oteli institucije i zarobili medije, već ej to opet vlast. Mi smo do sad učinili sve što je do nas da Srbija dobije normalne izbore, ali opet je last ta koja mora da osigura sprovođenje zakona. Ukoliko se to ne desi onda Srbija neće imati normalne izbore, a šta će opozicija raditi u tom slučaju ostaje nam da se pažljivo i pametno dogovorimo – kaže Grbović.

Ovakva najava bi mogla da znači i fizičko sprečavanje izbora, a da li je to realno i moguće pitali smo politikologa Mladena Mrdalja i profesorku Univezriteta u Beogradu Biljanu Stojković.

Stojković za Danas kaže da bojkot ne bi trebalo ponavljati.

„Jedino nam je jasno da ne treba očekivati fer izbore. Bojkot ne bi trebalo ponavljati u formi koju smo imali prošle godine. Mislim da svi moraju nastupiti agresivnije i odlučnije, a to može podrazumevati i ozbiljnije sukobe. Građani očekuju konkretne akcije ili će se apatija nastaviti. Izjava da „izbora neće biti“ može značiti da će se tokom izbornog dana ometati glasanja, ili će se planirati neka druga forma aktivnog podrivanja nefer izbora. Svaka aktivnost će biti važna”, kazala je Stojković, koja je i članica neformalnog udruženja intelektualaca „Skupština slobodne Srbije.

Mrdalj pak ove najave shvata kao nastavak jeftine retoričke borbe.

– SSP će pribeći teorijsko-filozofskom tumačenju prema kome Vučić nije organizovao prave izbore, te da se njegovi izbori ne mogu nazvati izborima, jer nisu fer. Ukoliko pak SSP pokuša nasilno da spreči izbore, što mi se čini neverovatnim, to će samo dati novu priliku Vučićevoj propagandnoj mašineriji da opzoicju predstavi nasilnom. Najverovatnije je da će SSP pokušati da u vreme izbora održi neke protestne skupove, koje opet SNS može iskoristiti da napravi par incidenata, a onda optuži opoziciju da je nasiljem smanjila izlaznost. U svakom slučaju, ukoliko se opzocija ne okrene referendumskoj strategiji, nema nade da pomrsi Vučićevu strategiju – zaključuje Mrdalj.

Tekst „konačnog Sporazuma učesnika međustranačkog dijaloga“ koji je deo opozicije u Srbiji poslao evroparlamentarcima pogledajte OVDE.