Hoće li skupštinska komisija za istraživanje posledica NATO bomabardovanja dobiti naslednicu?

Formiranje, rad i teme kojima su se bavile parlamentarne komisiije, kao privremena radna tela Skupštine, javnosti, a ni mnogim poslanicima, u prošlosti nije toliko privlačilo pažnju kao sastavljanje i rad anketnih odbora, koji su takođe privremena radna tela, ali za razliku od komisija sa određenim rokom rada.

U propisima u kojima se pominju skupštinske komisije se navodi da je, kao privremeno radno telo Skupštine, komisija, poput anketnog odbora, telo koje Skupština može da obrazuje radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.

Razlika u odnosu na anketni odbor

Kao i anketni odbor, ima određeni zadatak i sastav i ne obrazuje se na određeni rok. Još jedna razlika u odnosu na anketni odbor jeste ta što u sastav komisije ne moraju ulaziti samo narodni poslanici, već i predstavnici organa i organizacija, kao i naučnika i stručnjaka.

Anketni odbor, odnosno komisija, ne može da vrši istražne i druge sudske radnje. Oba tela imaju pravo da traže od državnih organa i organizacija podatke, isprave i obaveštenja, kao i da uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne. Predstavnici državnih organa i organizacija dužni su da se odazovu pozivu anketnog odbora, odnosno komisije, i da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja.

Anketni odbor, odnosno komisija, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj, sa predlogom mera. Komisija prestaje da postoji danom odlučivanja o njenom izveštaju na sednici Narodne skupštine. Rad anketnih odbora i komisija je javan, odnosno sednice se mogu pratiti putem sajta Narodne skupštine.

Iz skorije prošlosti pretraživanjem vesti na internetu može se naći informacija iz 2022. kada je predsednik SSP Dragan Đilas saopštio da će poslanička grupa Ujedinjeni uz podršku partnera na sednici parlamenta predstaviti Inicijativu o formiranju skupštinske komisije za definisanje pregovaračke platforme i oblikovanju državne pozicije u procesu dijaloga s Prištinom, ali ta inicijativa nije zaživela.

Pre šest godina 2018. Skupština Srbije usvojila je odluku o izboru članova Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. po zdravlje građana i životnu sredinu. U februaru 2020. objavljena je vest o sastanku Komisija za saradnju Skupštine Srbije i Republike Srpske. A 2021. poslanici su na posebnoj sednici doneli odluku o obrazovanju Komisije za etiku koja će pratiti primenu Kodeksa ponašanja poslanika.

Tu su i konkursna i žalbena komisija, a za tajna glasanja obrazuje se komisija za glasanje. Kako piše u Poslovniku, za štampanje i pečaćenje glasačkih listića obrazuje se posebna komisija, koju čini po jedan predstavnik svake poslaničke grupe. Dok se ne obrazuju poslaničke grupe, komisiju čini po jedan, najmlađi, narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata. Predsednik komisije je najstariji narodni poslanik iz reda članova komisije.

Žarko Korać: Pitanje je ko ima većinu

Dugogodišnji poslanik Žarko Korać za Danas podseća da je u relativno kratkoj posleratnoj istoriji našeg višestranačkog parlamentarizma, skupština osnivala razne komisije, obično takozvane anketne.

– Naravno uvek je pitanje ko ima većinu glasova u komisiji, jer naši poslanici skoro uvek glasaju u tim komisijama po diktatu stranke koju predstavljaju. To znači da su one skoro uvek bile partijske a ne višestranačke u smislu glasanja za rezultate – kaže Korać.

I zaista, u prošlosti je formirano devet anketnih odbora, a samo jedan je zaokružio svoju formu i dao neke rezultate.

Kako je pisao N1, sedam anketnih odbora osnovano u periodu od 2000. do 2012, dok su samo dva osnovana nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast. Poslednji o masovnim ubistvima u OŠ Vladislav Ribnikar. Postojao je i jedan devedesetih godina koji se bavio martovskim demonstarcijama.