Hoće li unutrašnji dijalog o litijumu biti uspešniji od onog o Kosovu ili je to samo Vučićev taktički manevar?

To kažu sagovonici Danasa povodom najave predsednika države, Aleksandra Vučića, da pre odluke o iskopavanju litijuma, u Srbiji treba voditi unutrašnji dijalog o tom pitanju. Ovo je deo javnosti podsetilo na dijalog koji je, takođe na Vučićevu inicijativu, započet u oktrobru 2017. a niko ne zna kada se završio i koji su mu dometi i zaključci, pa se postavlja pitanje hoće li ovaj o litijumu biti uspešniji.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, podseća da je unutrašnji dijalog o Kosovu 2017-2018. izgledao tako što je bilo organizovano nekoliko okruglih stolova, uz učešće različitih segmenata društva (akademska zajednica, civilno društvo…) i predstavnika vlasti, uključujući i predsednika.

Unutrašnji dijalog kao taktički manever

– Koliko je meni poznato, nikada iz tog dijaloga nisu formulisani zvanični zaključci niti su proistekle državne politike. O procesu pregovora sa Prištinom je nastavio da odlučuje predsednik sa saradnicima. Nije potrebno posebno naglašavati da, ako dijalog o litijumu bude izgledao ovako, on neće voditi nigde. Ovakva vrsta dijaloga može da bude samo taktički manevar da, sa jedne strane, amortizuje protivljenje, prebacujući ga sa ulice na nivo okruglih stolova i, sa druge strane, da podeli protivnike iskopavanja litijuma oko toga ko je „kooperativan“, odnosno želi da učestvuje u dijalogu, a ko nije – navodi on za Danas.

Tada u dijalogu o Kosovu nije formalno učestvovala opozicija, a ako se ona ovog puta uključi u dijalog o litijumu, na primer u sklopu Narodne skupštine, što je najavila Ana Brnabić, on je skeptičan prema mogućnosti postizanja konsenzusa.

– Mislim da su politički rovovi duboko iskopani i da će svaka strana prosto ostati pri svome stavu ma šta bili argumenti. Mislim da je u ovom trenutku potreban dijalog o litijumu – ali u okviru struke. Vrlo je problematično što je struka podeljena, jer kod ovog pitanja njihov stav treba da bude putokaz za nas obične građane, koji nemamo dovoljno stručnog znanja o ovoj temi. Zbog podeljenosti struke su građani prepušteni sami sebi pri odluci kome da veruju. Ukoliko bi se održao dijalog struke, bez uplitanja države, i postigao zajednički stav, ili bar široki konsenzus, to bi bio veliki korak napred i, u ovom trenutku, jedina smislena forma dijaloga – smatra Ivković.

A Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, koji je “iznutra” pratio dijalog o Kosovu, za Danas kaže da mu to iskustvo govori da ko se upusti u dijalog koji organizuje Vučić, i zaista želi da nešto postigne, treba da računa sa posledicama po njega.

Prema njegovim rečima, za teme poput iskopavanje litijuma, sa vrlo konkretnim povodom kao što je Rio Tinto se ne poziva na dijalog.

– Razumeo bih da je predsednik imao društveni dijalog o strategiji ekonomskog i razvoja Srbije kad je osmišljavao navodnu strategiju razvoja. On je tri puta proglasio nekakve strategije. Prvo je bila plava knjiga SNS, što je razumljivo jer svaka stranka to ima. Zatim je proglasio nešto poput Srbija 2027, pa su Ekspo proglasili strategijom i rekli nekakav skok u ni u šta. Ako predsednik zaista odgovorno vodi državu, njemu treba društveni dijlaog o pravcima razvoja društva. Nisam siguran da je Srbija demokratska država. A on to radi onako kakva je vlast, autoritarno – kaže Janjić.

Ispod unutrašnjeg dijaloga o Kosovu priča o „srpskom svetu“

Dodaje da je dijalog o Kosovu bio sve osim dijalog, a Forum je, kaže, izdao pet knjiga zabeležiši svaku izjavu.

– Počelo je pisanjem predsednika u novinama i trebalo je da se tim povodom izjašnjavaju razni subjekti. I zaista je bilo izjašnjavanja. Jedino su ga preskočile opozicione stranke, koje na tim temama čekaju da vlast padne. Ali ponašanje predsednika i Kancelarije za KiM je bilo apsolutno na nivou birokratije. Oni su pratili izjave drugih, a u suštini su ispod priče o unutrašnjem dijalogu i koristeći Kosovo organizovali i promovisali, preko Vulina, preko vojske, preko promocije Evropazije, ono što su kasnije nazvali „srpski svet“. Na kraju se nije znalo kada se završava dijalog. On nikad nije formalno završen. I to smo shvatili 2018 – opisuje on.

Forum je svoje učešće u dijalogu dokumentovao i sve poslao Kancelariji za KiM i predsedniku.

– Posle tri godine smo videli taj dokument kao osnovu Francusko-nemačkog predloga. Legitimno je da ambasade i fondacije koje su to dobile proslede svojim državama, a od predsednika ni A ni Ž. A od Marka Đurića mržnja i izolacija Foruma koji je od tad stavljen pod bojkot i doveden do potpune finansijske bloke – priseća se Janjić.

Propagandno praznoslovlje kako bi se kupilo vreme

Dok politički analitičar i istoričar Dragomir Anđelković podseća da je “dijalog” internacionalna reč sa grčkim korenom, koji bukvalno znači razgovor.

– Ali pod dijalogom se ipak ne podrazumeva bilo kakav razgovor, već argumentovana, smirena rasprava, kako bi se sagledale sve bitne strane stvari i došlo do što boljeg rešenja. Vučić to nikada nije imao u vidu. Za njega se dijalog svodi na svoj koren, uz dopunu sa rečju „prazno“. On je za predsednika Srbije propagandno praznoslovlje kako bi se kupilo vreme dok zakulisno ne nametne ono što želi, bilo tako što neke od učesnika u razgovoru kupi, zastraši, prevari ili sačeka da svi zaborave i zašto je dijalog počeo – ukazuje Anđelković za Danas.

Prema njegovim rečima, svaka igra po Vučićevim pravila, od izbora do njegovih dijaloga, tako se završi.

– Zato umesto dijaloga svi oni koji žele ovoj zemlji dobro, trebalo bi da zagovaraju proteste i druge prihvatljive vidove otpora režimu koji u svakom, a ne samo ekološkom pogledu, devastira zemlju i uništava budućnost njenih građana – zaključuje Anđelković.