Hoće li Veselinović i Đorđić pogoditi radnički živac?

Dvojica poslanika istupila su iz poslaničkog kluba SSP, planiraju da nastave rad u Skupštini kao nezavisni poslanici, ali žele i svoj poslanički klub, kako i radničku partiju.

Veselinović, koji je i predsednik sindikata Sloga, naveo je da u Srbiji nema apsolutno nijedne političke opcije koja se bavi problemima radnika.

Najavljuje da u naredne dve nedellje kreće i sakupljanje potpisa, a dok ova, 133. partija, ne bude registrovana u Registru političkih stranka, otvara se pitanje da li će njihovo opredeljenje za baljenje radničkim pitanjima kroz političku stranku građani prepoznati kao odgovarajuće za aktuelni društveno-politički trenutak.

Vladimir Pejić, direktor Faktor plusa, za Danas kaže da tematski na političkoj sceni Srbije ima prostora za radničku stranku, ali da njen uspeh suštinski najviše zavisi od ljudi koji je prave, od onoga šta rade i govore i koliko će im ljudi poverovati.

– Za takvu partiju u biračkom telu Srbiji i javnom mnjenju ima prostora. Taj deo političkog spektra je pomalo prazan i malo se u poslednje vreme govori o partijama socijalne kategorije, odnosno koje se bore za prava radnika – navodi on.

Međutim, dodaje da to dovoljan uslov.

– Mi smo 1.000 puta u istraživanjima imali pitanje da li ima prostora za nove stranke ovakve ili onakve i ljudi uvek jesu za to ako je bolja od postojećih. Kao kad kupuju kola. Kad ih pitate da li su za nov auto, uvek jesu, ali mora biti bolji od postojećeg inače im ne treba.To da neko stavi prefiks radnička ispred stranke i da očekuje da može da osvoji ne znam koliki broj glasova je uzaludna priča ukoliko nema suštinsku snagu iza svega toga – objašnjava Pejić.

Prema njegovim rečima, za uspeh su neophodni ljudi iza te stranke koji je prave, važno je šta oni rade i govore, kakvu infratsrukturu će stranka imati i koliko će im građani poverovati.

– Napraviti poslanički klub, a ne verujem da imaju sad i zato, i registrovati radničku partiju ništa ne garantuje – konstatuje Pejić.

I Đoređe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, smatra da prostora ima, ali da je skeptičan po pitanju logistike, kao i političkog i kadrovskog potencijala za takav poduhvat.

– Stvar je pomalo paradoksalna sa ovom najavom dvojice bivših SSP-ovih poslanika, čak i pod prepostavkom da im je namera iskrena i čvrsta. S jedne strane, rekao bih da na našoj političkoj sceni već odavno postoji realna praznina kada je reč o snagama istinski leve, radničke i pro-socijalističke orijentacije. Iz različitih razloga, to mesto ne popunjava ni današnji SPS, niti niz deklerativno levih opozicionih stranaka. Dakle, teoretski i ideološki gledano, prostor postoji, ali sam u ovom konkretnom slučaju, najblaže rečeno, vrlo skeptičan po pitanju logistike, kao i političkog i kadrovskog potencijala za takav poduhvat – kaže on za Danas.

I ukazuje da povrh svega toga stoji i verovatno najveći problem za sve slične projekte.

– To biračko telo i ti ljudi na koje bi neka ovakva ili slična „radnička“ stranka mogla pretendovati u najvećoj meri su već pod kontrolom ili u redovima SNS-a i SNS ni po koju cenu neće dozvoliti upliv u taj birački korpus – zaključuje on.

Podsetimo, Partija radikalne levice jedna je od malobrojnih stranaka na političkoj sceni Srbije koja se prvenstveno bavi položajem radnika. Međutim, zasad nikada samostalno nije izlazila na izbore niti zabeležila prepoznatljivost u biračkom telu.