Holandija neće promeniti stav

Prema rečima naših sagovornika, Holandija stoji na stanovištu da odmrzavanje Prelaznog sporazuma ne bi bilo delotvorno sve dok ne dođe vreme za ratifikaciju SSP-a. To, međutim, zavisi od momenta hapšenja Ratka Mladića što će Holandija smatrati potpunom saradnjom s Haškim tribunalom. U tom kontekstu, nastup haškog tužioca Serža Bramerca na nedavnom Savetu ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu, gde on nije upotrebio reči „puna saradnja“, iako je navodno govorio o tome da Srbiji „čini sve što može“ u saradnji s Tribunalom, nije dovoljan za značajniju promenu holandskog stava.

Kako je Danasu objašnjeno, u ponedeljak u Luksemburgu nije bilo reči o odmrzavanju „dela Prelaznog sporazuma“, kao što je interpretirano u srpskoj javnosti. Maksim Ferhagen nije pominjao „deo“ tog sporazuma, već je predložio izvesne trgovinske olakšice za Srbiju. U tome je imao podršku Belgije. Ministri ostalih 25 zemalja članica nisu se složili s takvim predlogom, pa je rasprava o toj temi odložena za sastanak predsednika i premijera zemalja EU koji se danas i sutra održava u Briselu.

Češko predsedništvo EU je voljno da stavi raspravu o početku primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom među teme koje će biti diskutovane tokom neformalnog razgovora šefova vlada i država. Zbog činjenice da je rasprava o Srbiji bila neplanirana i nije pripremljena za dnevnik red Samita, o njoj će lideri EU najverovatnije raspravljati na večeri.

Ukoliko se ipak ispostavi da ima osnova da bi Holandija, a samim tim i Belgija, mogle uvažiti stav ostalih 25 članica Unije da treba „uputiti politički signal proevropskoj vladi i narodu u Srbiji“ i staviti na snagu Trgovinski sporazum, onda bi se možda lideri EU kratko osvrnuli i na to pitanje. To su agenciji Beta rekli zvaničnici i diplomate nekoliko članica EU. U Briselu će biti prisutni i šefovi diplomatija. Oni možda neće raspravljati o Srbiji na početku zasedanja sutra uveče, ako se proceni da je svrsishodnije da o tome svoju reč kažu lideri Unije.

Izvori u EU ne isključuju da se i u zaključcima zasedanja Evropskog saveta „kratko pomene stav o odnosima sa Srbijom“. Ukoliko se Holandija i dalje bude protivila odmrzavanju Prelaznog sporazuma, izvori iz Saveta ministara i predsedništva EU, kao i diplomatski izvori evropske dvadesetsedmorice, procenjuju da bi potpuni pristanak Holandije možda trebalo očekivati već u julu, tokom idućeg, švedskog predsedavanja EU.

Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, za Danas kaže da je za Srbiju veoma važno da se među zvaničnicima EU više ne raspravlja o tome da li država s Haškim sudom sarađuje ili ne, već da se raspravlja kako i kada je moguće nagraditi je za postignute rezultate.

– Pozitivan pomak bi mogao da se dogodi, ali je teško precizirati kada i na koji način. Sam razgovor o Srbiji na Evropsko samitu je dokaz da nema spora među državama članicama o saradnji Srbije s Hagom – navodi Delević.

Na pitanje Danasa da li bi Srbija posle eventualne odluke o deblokadi Prelaznog sporazuma bila bliža podnošenju kandidature za članstvo u EU, Delević ističe da je svaki formalin korak napred podsticaj za dalje evropske integracije.

– Ne mogu reći da li ćemo i kada podneti kandidaturu, ali ostaje zadatak da se za to izabere najbolji mogući trenutak, da se o tome postigne saglasnost na najvišem nivou u zemlji i da se sve vreme bude u kontaktu sa evropskim zvaničnicima – objašnjava Milica Delević.

Šefovi država i vlada EU će na samitu u Briselu imati više bilateralnih kontakata s Holandijom, u nastojanju da se postigne odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma, kažu diplomatski izvori u Briselu, a prenosi Tanjug. Međutim, kako je Danas ranije saznao, podrška koju Srbija uživa među 25 zemalja članica je načelna, jer one nisu spremne da svom snagom ubeđuju Holandiju da promeni stav, pre svega jer su svesne da on potiče iz unutrašnjepolitičkih problema te zemlje.

Drugi razlog zbog kojeg su zemlje EU prestale da ubeđuju Holandiju je i ponašanje srpske vlasti, koja je dobila izbore na pitanju „za ili protiv Evrope“, a posle izbora počela da insistira na priči o Kosovu, Međunarodnom sudu pravde, vojnoj neutralnosti.

Prema rečima naših sagovornika, javna podrška koju u izjavama daju visoki predstavnici pojedinih zemalja EU, ustvari je namenjena srpskoj javnosti, kao vrsta političke podrške ovdašnjim političarima. Danasovi izvori iz brisela tvrde da sve te zemlje u praksi gotovo ništa ne rade da bi ubedili Holandiju da promeni stav. Evropljani su nezadovoljni i time što vlasti iz beograda ne čine dovoljno da holandskoj javnosti približe situaciju u Srbiji.

Nada u Švedsku

– Ako se odluka o odmrzavanju trgovinskog sporazuma sa Srbijom ne desi danas ili sutra, sledeći momenat je kraj jula kada će prvi put Švedska predsedavati Savetom ministara EU, kao novi predsedavajući – rekao je potpredsednik vlade Božidar Đelić, koji će i predvoditi srpsku delegaciju u Briselu.