Holandski pritisak ostaje za SSP

Prema rečima sagovornika Danasa iz Brisela, Srbija je na „pola koraka“ od deblokade Prelaznog sporazuma, jer je holandski šef diplomatije Maksim Ferhagen u velikoj meri zadovoljan onim što je glavni haški tužilac Serž Bramerc saopštio 3. decembra pred Savetom bezbednosti UN. U isto vreme, Ferhagen je dobio odobrenje Spoljnopolitičkog odbora holandskog parlamenta da se Srbiji da zeleno svetlo za Prelazni sporazum.

Holanđani bi svoju konačnu odluku trebalo da donesu u utorak, kada će gost na zasedanju Saveta ministara EU biti tužilac Bramerc, koji odlazi u Brisel upravo na njihov poziv. On će šefovima diplomatija evropske dvadesetsedmorke predočiti ocene iz izveštaja koji je saopštio u Njujorku i zatim odgovarati na njihova pitanja.

Ono što postaje izvesno jeste da je Prelazni trgovinski sporazum, plus ukidanje šengenskih viza od 19. decembra, najviše što Srbija u narednih šest meseci može da očekuje od Unije. Pod uslovom da se u međuvremenu Ratko Mladić ne nađe iza haških rešetaka. Kako su Danasu objasnili diplomatski izvori, početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u parlamentima zemalja EU neće biti odobren pre juna 2010. i predstojećeg Bramercovog izveštaja, koji bi morao biti pozitivan bar kao ovaj decembarski. To je, ujedno, najpozitivniji scenario kojem Beograd u ovom trenutku može da se nada. Deblokada SSP na ovom ministarskom zasedanju neće biti ni tema debate, rečeno je Danasu.

Maksim Ferhagen, koji 16. decembra dolazi u zvaničnu posetu Beogradu, saopštio je juče da vlada u Hagu želi da EU i dalje podržava rad tužioca Bramerca, kao i da Srbija održi dobru saradnju s Tribunalom.

„Naredne nedelje ću sa svojim evropskim kolegama razgovarati o tome šta to znači za donošenje odluka u procesu evropskih integracija Srbije“, rekao je Ferhagen. On je naglasio da Holandija želi da EU, koliko god je to moguće, podrži rad glavnog haškog tužioca i ohrabri Srbiju da sarađuje s tim sudom. „Da bi se to dogodilo pritisak se mora održavati kako bi se preostala dva optuženika, uključujući Ratka Mladića, pronašla i izručila Tribunalu“, rekao je Ferhagen.

Na pozitivan ishod događaja u vezi deblokadom Prelaznog sporazuma ukazuje i izjava predsednika Spoljnopolitičkog odbora holandskog parlamenta Henka Jana Ormela, koji je rekao da je taj odbor, posle potvrde dobre saradnje Srbije s Haškim tribunalom, dao preciznu instrukciju ministru Ferhagenu da glasa za početak primene tog sporazuma sa Srbijom i da se može krenuti i u proces ratifikacije SSP, pod uslovom da sledeći Bramercov izveštaj u junu 2010. bude dobar kao ovaj decembarski.

Ormel je srpskim zvaničnicima ujedno poslao poruku kako bi Srbija trebalo da se ponaša u svojim narednim koracima prema EU. Kako je naglasio, zvanični Beograd ne bi trebalo da podnese kandidaturu za članstvo u Uniji pre odluke svih 27 članica da je vreme da se započne proces ratifikacije SSP. U ovoj izjavi ukazao je i na sledeće korake Srbije u evropskim integracijama. On je istakao da se, ipak, sve mora raditi, uz puno poštovanje utvrđenog redosleda koraka. To, prema njegovim rečima, znači da je najpre neophodna odluka o ratifikaciji SSP-a pa onda zahtev za članstvo u EU. „Tu ne bi smelo da bude nervoze zbog poštovanja procedure, jer Srbija ima zagarantovano mesto u EU, samo treba da ispuni uslove“, rekao je Ormel.

Sagovornici Danasa iz Brisela kažu da bi Srbija trebalo da bude oprezna s podnošenjem kandidature kako ne bi iziritirala Holandiju koja još nije rekla konačno „da“ za taj potez. Naši izvori navode da Beograd ne bi ništa izgubio podnošenjem aplikacije za članstvo kada je reč o velikoj većini zemalja Unije, ali bi ozbiljno rizikovao da poremeti teško stečen pozitivan stav Holandije.

Na neizvesnost situacije i opreznost srpskih vlasti ukazuje i jučerašnja izjava predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je rekao da treba sačekati odluku holandske vlade i holandskog parlamenta, kao i svih ostalih članica EU, pa tek onda govoriti o odmrzavanju Prelaznog sporazuma i kandidaturi za članstvo. On je naglasio da Srbija neće podnositi aplikaciju za članstvo dok ne dođe do pogodnog trenutka za to. Uzimajući u obzir da je kandidatura Srbije u proteklih nekoliko meseci najavljivana za kraj godine, verovatno je da se vrh države premišlja o tome da li da podnese kandidaturu odmah posle deblokade Prelaznog sporazuma ili da sačeka jun 2010. godine. Naravno, cela priča bi bila mnogo jednostavnija u slučaju uspešnog hapšenja Ratka Mladića.

NATO pohvalno o Beogradu

Šefovi diplomatija NATO juče su u Briselu izrazili spremnost za saradnju sa Srbijom i istakli značajan napredak Beograda u saradnji s Haškim tribunalom. Oni su saopštili da je Atlantski savez „otvoren za politički dijalog i najpotpuniju moguću praktičnu saradnju sa Srbijom“. „Mi primamo na znanje značajan napredak Srbije u saradnji s Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Očekujemo od Srbije da nastavi napore za saradnju s Haškim sudom“, ističe se u završnom dokumentu zasedanja šefova diplomatija NATO.

Krister Bringeus, ambasador Švedske u Beogradu

Korak po korak

– Slažem se sa pristupom predsednika Tadića da Srbija prema EU treba da napreduje korak po korak, izjavio je za Danas Krister Bringeus, ambasador Švedske, zemlje koja do 1. januara predsedava EU.

Da li su tačni navodi da će primena SSP početi tek nakon narednog izveštaja Serža Bramerca, u junu 2010?

– Isuviše je spekulacija na tu temu. Najbolje je da Srbija učini ono što je vaš predsednik Boris Tadić u nekoliko navrata rekao, a to je da ceo proces pristupa Evropskoj uniji sprovodi korak po korak i da se ne treba baviti spekulacijama.

Da li bi bilo poželjno da se Srbija kandiduje za članstvo u EU posle deblokade Prelaznog sporazuma, ali bez primene SSP?

– Ovo je odluka koju treba da donesu najviše državne vlasti u Beogradu. Mi smo potpuno ubeđeni da će oni podnošenje kandidature sprovesti u trenutku kada to za Srbiju bude najproduktivnije i najkonstruktivnije, a oni sami treba da procene kada će to biti. Mi na tu odluku ne želimo da utičemo. K. Ž.