Hovenijer: Sastanak u Briselu potvrđuje ozbiljnost međunarodne zajednice za napredak dijaloga

„Mislim da taj sastanak treba da vidimo kao izuzetnu priliku da kancelar Nemačke, predsednik Francuske, premijerka Italije zajedno sa visokim predstavnikom (Žozepom) Borelom, sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i drugima sednu za sto i razgovaraju odvojeno sa svakim od njih da vide gde stvari stoje i zatražili napredak u procesu (dijaloga)“, rekao je ambasador Hovenijer za TV Kanali 10.

Ocenio je da to odražava ozbiljnost međunarodne zajednice, a posebno evropskog rukovodstva da taj proces krene u sledeću fazu.

„Ako pročitate njihovu zajedničku izjavu, jer su oni dali zajedničku izjavu 27. oktobra, postoje neke važne stvari. Tu su izražena neka važna očekivanja, očekivanja da strane ispune svoje obaveze za punu implementaciju Sporazuma na putu normalizacije“, rekao je Hovenijer.

Dodao da se u izjavi ističe da to treba učiniti bez preduslova, bez odlaganja i napominju da posebno Kosovo mora da ide napred u svom zalaganju za punu implementaciju Zajednice opština sa srpskom većinom, a kako navode u saopštenju, istovremeno očekuju da Srbija ispuni obećanje o „de fakto priznanju“.

SAD u potpunosti podržavaju ovaj važan podsticaj, važan napor da se ovaj proces pogura napred, rekao je on.

Upitan da li je ovaj sastanak doneo nešto konkretno za proces dijaloga, ambasador je odgovorio potvrdno, istakavši da nije neophodno potpisivanje sporazuma.

„Iako priznajemo interes premijera Kurtija da ima potpis, mislimo da je to daleko manje važno od trenutne važnosti da se ide napred uz punu i potpunu implementaciju svih obaveza iz sporazuma sa obe strane“, dodao je američki ambasador.

Mogu da vam dam spiskove drugih sporazuma koji nisu nužno potpisani, ali su pravno obavezujući, uključeni u proces dijaloga. I ponoviću da Sjedinjene Države i Evropska unija veruju da su Osnovni sporazum i implementacioni aneks pravno obavezujući, rekao je Hovenijer.

Govoreći o Zajednici srpskih opština (ZSO), ambasador istakao je da treba da bude u skladu sa „važećim ustavom Kosova,sa odlukom Ustavnog suda i mora biti u skladu sa pismom Federike Mogerini u kojem se kaže da ZSO nema izvršne vlasti i da nacrt koji je predat Kosovu i Srbiji 21. oktobra to sadrži“,

„Po našem mišljenju, to bi trebalo da bude u skladu sa uvodnikom i stavom koji su SAD izrazile preko Dereka Šoleta, savetnika Stejt departmenta, i Gabrijela Eskobara, našeg specijalnog izaslanika, koji je izneo našu viziju za to“, rekao je Hovenijer.

Prema njegovim rečima, ovaj nacrt statuta to čini, omogućava Kosovu da krene napred, rešava legitimne brige srpske etničke zajednice da bolje ostvaruje prava koja imaju prema Ustavu Kosova i planu Martija Ahtisarija.

„Da li je to (nacrt Statuta ZSO) u skladu sa Ustavom? Verujemo da jeste, verujemo da je to jaka utakmica. Ali, naglasiću i mi to prihvatamo i jedan od njegovih elemenata je da je konačno telo koje utvrđuje ustavnost svega na Kosovu Ustavni sud Kosova. A u nacrtu statuta postoje modaliteti kako bi Ustavni sud mogao da odobri i tu odluku“, rekao je ambasador.

Komentarišući zabrinutost političkih partija i ličnosti na Kosovu u vezi sa statutom ZSO, Hovenijer je naveo da je više puta zvanično rekao da ono što ne žele jeste još jedan entitet sličan Republici Srpskoj na Kosovu.

„Smatramo da se ovim nacrtom statuta tako nešto izbegava. Verujemo da je u skladu sa Ustavom Kosova. On omogućava opštinama sa srpskom većinom na Kosovu da rade zajedno na vršenju odgovornosti i ovlašćenja koje imaju, ali na način koji poštuje važeći Ustav Kosova“, rekao je on.

„Dakle, ovo je moj odgovor onima koji izražavaju ovu zabrinutost: slažemo se da je ovo zabrinutost, ali verujemo da su ove zabrinutosti adresirane u ovom nacrtu statuta“, rekao je ambasador Hovenijer.