HRT: Protesti u Srbiji – nema lidera koji bi se suprotstavio Vučiću

 Šta nam to govori o društvenoj i političkoj situaciji u Srbiji i kako bi se i kada sve moglo završiti? O tome su u Dobro jutro, Hrvatska govorili politikolog sa Fakulteta političkih nauka Berto Šalaj i novinarka NIN-a Vesna Mališić.

Mališić je pojasnila proteste koji traju već četiri i po meseca, oni su počeli kao politički protesti nakon napada na jednog od lidera političkih stranaka u Kruševcu i prerasli su u građanske proteste, a tokom meseci su se mijenjali i širio se spektar ljudi koji protestuje.

Dodala je da su u građanskim protestima u početku bili mnoge osobe iz javnog života koji su artikulisali političku kritiku režima, a protesti su kasnije, nakon upada u RTS, vratili političke stranke za govornicu.

– Širina protesta je dosta velika, širina nezadovoljstva je takođe vrlo velika, zaključila je.

Šalaj je rekao da je teško razdvojiti da li je to sada politički protest koga vode političke stranke ili je to građanski protest. Smatra da je i jedno i drugo – veliki deo građana je nezadovoljan stanjem u Srbiji i Aleksandrom Vučićem, ali nezadovoljni su i opozicijskim strankama.

– Vidćemo u kojem će se smeru to razvijati – činjenica da traju već pet meseci svedoči o dubini nezadovoljstva građana Srbije aktualnom situacijom. Kod ovakvih protesta su važne brojke – nije isto ako je na ulicama 5.000 ljudi ili 100. 000, a čini mi se da Aleksandar Vučić još misli da nije ugrožen, da postoji ta kritična masa, rekao je.

Zaključuje da zato još ne vidimo kako će se razvijati cela situacija jer on ne pristaje na dijalog, on govori da je, ali do toga ne dolazi.

Na pitanje nazire li se kraj protestima, Mališić smatra da će trajati još neko vreme jer se ne vidi da je vlast spremna prihvatiti zahteve opozicije iako dolazi do određenih pomaka.

– Zahtevi opozicije u početku su bili maksimalni, u ovom trenutku prelaze u realne, dodala je.

Smatra da su ušli u proces i da će to trajati, a da će popuštanje vlasti takođe biti postepeno – ono je još uvek u nekim naznakama, ali bilo je već nekoliko smena zbog pritiska protesta.

Šalaj smatra da od dugog trajanja protesta, ako ne budu bili visokog intenziteta, korist će imati vlast jer ona čeka da se protesti „ispušu“, a ako vidi da do toga neće doći, onda će verojatno ići u smeru da se pokuša popustiti manjem delu zahteva. Dodao je da je osnovni problem opozicije u Srbiji što se nezadovoljstvo Aleksandrom Vučićem ne uspeva artikulisati u snažnu političku opoziciju od koje bi mogli očekivati da institucionalizuje to nezadovoljstvo.

Komentarisao je opoziciju, kaže da tu nema nikakvog lidera koji bi se mogao Vučiću suprotstaviti na adekvatan način i iza sebe mobiliše veliki dio građana.

U Srbiji često do promena dolazi nakon protesta na ulicama, Mališić kaže da to znači da institucije ne rade kako treba, i ovaj put je vlast svesna da građani imaju dosta iskustva s političkim protestima i ne odustaju tako lako. Dodala je da su ovaj put političke stranke dosta kompromtovane i to je razlog zašto trenutno ne vidimo nekog lidera koji bi bio zadovoljavajući za sve građane, ali čini joj se da politička scena vri i da bi se mogla stvoriti neka grupacija koja bi mogla ojačati i na sledećim izborima biti značajna.

– Što se tiče protesta, oni su jedan od političkih alata opozicije, to govori o krhkosti demokratije i govore da bi se sastav trebao postaviti tako da institucije rade svoj posao, zaključila je.

Šalaj kaže da ne postoji temeljni konsenzus o pravilima igre, o demokratiji.

– Moramo se dogovoriti oko temeljnih pravila, a onda se unutar tih temeljnih pravila možemo razlikovati, kazao je.