Hrvati razočarani, Bošnjaci pozdravljaju, Srbi kritikuju: Oprečne reakcije na odluku Kristijana Šmita

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit poručio je u sredu (27.7.) da nema prvostepenih i drugostepenih građana u BiH i da u njoj žive tri konstitutivna naroda.

Promene Izbornog zakona koje je nametnuo visoki predstavnik tiču se integriteta izbornog procesa. Tako se uvodi kazna do 15.000 eura, a Centralnoj izbornoj komisiji daje se pravo da se s liste kandidata ukloni osoba koja je lično odgovorna za kršenja, a tu je i mogućnost da se isključi stranka ili stranke ili koalicije, kao i nezavisni kandidat ili kandidati, koji krše Izborni zakon BiH.

„Danas nalažem i donosim paket transparentnosti koji garantuje slobodnu i fer kampanju i izbore. Ne dopuštam ratnohuškačku retoriku“, rekao je Šmit u svom obraćanju.

Visoki predstavnik, između ostalog, menja deo zakona koji se odnosi na imenovanje članova Opštinske izborne komisije. Izmenama zakona, između ostalog, nosioci izborne dužnosti nije dozvoljena ni zloupotreba javnih resursa.

Iako se danima u medijima u BiH spekulisalo o izmenama koje priprema Kancelarija visokog predstavnika u BiH, on ipak nije nametnuo političke izmene Izbornog zakona koje se odnose na uvođenje cenzusa od tri odsto u kantonima za izbor delegata u Dom naroda Parlamenta Federacije BiH i izbor predsednika i potpredsednika Federacije BiH, te zaštitu vitalnog nacionalnog interesa.

„Očekujem rezultate. Doneo sam paket transparentnosti. Druge stvari treba da razmatra predsednik Mišel. Važno je da se ispune obaveze sa sudskim presudama. Radićemo na tome da, osim nekih veoma grubih komentara, postoji način da se o tome razmisli. Niko ne sme da se plaši da postoje ikakve namere ili pokušaji da mu se uskrate prava“, poručio je Šmit.

Političke izmene, kako je ranije najavljeno, stavljene su „na čekanje“ šest nedelja, koliko je rok domaćim političarima da pokušaju da postignu unutrašnji dogovor oko spornih stavki.

„Ne sme biti diskriminacije, pozivam odgovorne političare da razgovaraju o tome. Mislim da je pred nama veliki posao nakon izbora 2. oktobra. Doći će ljudi iz Evrope, pitaće gde je napredak“, dodao je Šmit.

Reakcije na Šmitovu odluku

Integritet i kredibilitet izbornog ciklusa u BiH je urušen, a još gore je što je izgubljeno poverenje u izborne rezultate, podseća Vehid Šehić, predsednik Strateškog odbora Koalicije „Pod lupom“, te bivši član Centralne izborne komisije.

On ocenjuje da su odluke visokog predstavnika pozitivne, ali, kako je rekao za DW, sumnja u mogućnost bitnih promena kojima bi se u naredna dva meseca obezbedili transparentniji izbori.

„Sigurno je da treba uvesti nove tehnologije da bi se sprečilo da jedan birač glasa više puta s različitim ličnim kartama. Uvođenjem elektronske identifikacije birača to bi se onemogućilo. U ovoj fazi možda je dobro i da se vrši skeniranje glasačkih listića, ali skeptik sam da se za ovo kratko vreme može uvesti i da se automatski utvrđuju rezultati samih izbora“, smatra Šehić.

Da su izmene pozitivne smatra i politički analitičar Žarko Papić, ali, kako rekao rekao za DW, mogle su biti i radikalnije:. „Šmit je uradio jedino što je mogao da uradi. Smatram da je vreme potpuno pogrešno, da je morao da vodi računa da će dati vetar u leđa nacionalnim strankama, ali on je uradio što je mogao.“

Papić navodi da su političari u BiH pokazali potpunu političku nezrelost, te da se „u instituciju OHR-a kunu kada im odluke odgovaraju, a kada ne, onda prvo krenu medijsku hajku, a potom proteste.“

„Stejt department je jasno poručio da će stati iza svake odluke OHR-a, a to znači da Amerikanci s pravom ocenjuju da sada moraju da brane instituciju OHR-a, jer ih s jedne strane napada Milorad Dodik, a sada su krenuli i ovi, tako da je potpuno dovedeno u pitanje sve što se smatralo da je stabilnost BiH, kao što je institucija OHR-a“, objašnjava Papić.

Hrvati razočarani, Bošnjaci pozdravljaju, Srbi kritikuju

Propuštena je prilika da se obezbedi demokratski izborni proces. Razmere političke krize nakon izbora možemo samo da naslućujemo, stoji u saopštenju Hrvatskog narodnog sabora. HNS izražava zabrinutost zbog toga što je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) podlegla nezapamćenom ratnohuškačkom pritisku i pozivima predstavnika bošnjačkih prvaka na nasilje.

„Nakon svih otvorenih napada i necivilizacijskog govora mržnje, jasno je da institucije OHR-a ne mogu da obavljaju svoju osnovu dužnost u okruženju zasnovanom na militantnoj unitarističkoj logici i ratno nastrojenom okruženju“, navodi se u saopštenju HNS.

Nekoliko političara iz vladajućih stranaka u entitetu Republika Srpska kritikovalo je visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita zbog nametanje tehničkih izmena Izbornog zakona, piše DW.

Predsednik Ujedinjene Srpske Nenad Stenandić ocenio je da je Šmitova odluka dokaz da je BiH „banana država“ i protektorat. „Suštinski je reč o kozmetičkim i izmenama zakona koje neće garantovati nikakvu stabilnost ni formiranje buduće vlasti, ravnopravnost naroda, i sve će se svesti na to da je Šmit ’podvio rep pod sarajevsko čaršijom’“, izjavio je Stevandić.

Potpredsednik NSRS Milan Petković ocenio je da je Šmit „neozbiljan diplomata“, so obzirom na to da su se „njegove pompezno najavljivane izmene Izbornog zakona BiH (visoki predstavnik to nije najavljivao, prim.aut.) svele na kozmetičke izmene koje nije ni objavio, i time je doveo do još većeg razdora u BiH.“

Nešto ranije tokom dana lideri političkih stranaka u Federaciji Bosne i Hercegovine razgovarali su s visokim predstavnikom Šmitom.

„Zadovoljan sam činjenicom da nećemo imati odluku visokog predstavnika koja će uvesti novu diskriminaciju i podelu u BiH, i za sada se zasniva samo na transparentnosti izbornog procesa“, rekao je Nermin Nikšić, predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Bosne i Hercegovine.

Za njega je problematično što na sastanku nisu bili lideri, kako kaže, ključnih političkih stranaka – koje je optužio za aktuelnu situaciju – jer bi trebalo da budu tu kada se govori o ovim važnim pitanjima.

„Ono što je do sada urađeno baziralo se na Mostarskom sporazumu, koji za nas nije obavezujući, jer nije postignut u institucijama Bosne i Hercegovine. Poslednji ustupak koji smo napravili u skladu s tim sporazumom jeste izglasavanje amandmana na Izborni zakon po pitanju Mostara, koji je takođe bio loš. Nećemo dalje praviti ustupke“, rekao je Nikšić.

Predstavnik Naše stranke Predrag Kojović rekao je i da će Visoki predstavnik pustiti lidere da se dogovore, sve dok smatra da ima smisla. „Moje pitanje za njega je bilo da li će njegova odluka eventualno doći u kampanji ili još gore u trenutku kada se prebroje izborni rezultati“, rekao je Kojović novinarima u Sarajevu. On smatra da Visoki predstavnik ima veoma dobre namere prema BiH, te da je odluka da se pristupi tehničkom delu izmena i da se političkim pregovorima da nova šansa u ovom trenutku veoma mudra.

Na sastanku nisu bili Bakir Izetbegović, Željko Komšić i Dragan Čović, ali su umesto njih došli Alma Čolo iz SDA, Dženan Đonlagić iz DF i savetnica Dragana Čovića.

Nakon što su prošle sedmice mediji otkrili delove nacrta izmena, tome su se usprotivili brojni političari i građani u entitetu Federaciji BiH, a ni kompletna međunarodna zajednica nije oduševljena dokumentom. Čak su i neki članovi Bundestaga reagovali na Šmitove planove izražavajući snažno neslaganje, kao i poslanici Evropskog parlamenta.

No, iza Šmita su otvoreno stale Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija, uz poruku da snažnu podržavaju sve njegove odluke.

Probosanske stranke u Federaciji BiH danima su pozivale Šmita da ne nameće izmene Izbornog zakona koje zadiru u entitetski ustav jer, kako tvrde, samo pravi novi problem u BiH i uvodi novu diskriminaciju u društvu. Ispred zgrade Ureda OHR-a u Sarajevu protestovali su građani, ali i političari iz Federacije BiH.

Izmene Izbornog zakona BiH stupiće na snagu osam dana od dana objavljivanja na stranici OHR-a ili dan nakon štampanja u Službenim novinama Bosne i Hercegovine, „šta god od toga bude prvo“, piše u odluci.