foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/DS)Posle više od šest meseci od izbora, Srbija je dobila vladu, skoro na kraju sudijske nadoknade. Aleksandar Vučić je dugo odmeravao i odlagao formiranje vlade i pravdao je, na primer, razlozima neuvođenja sankcija Rusiji, pravdajući se da takve odluke ne može da donosi tehnička vlada.
Sada je vlast tu, a vodiće je Ana Brnabić, ali samo pola mandata kada će ili biti izbori ili će je posle dve godine zameniti najveća zvezda SNS-a u usponu, nekadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Njega, navodno, sprema Vučić za svog naslednika, kada preuzme zamišljenu vrhunsku poziciju najvećeg od najvećih u srpskom istorijskom Panteonu, a sada je dobio mesto ministra odbrane.
Po svom sastavu, većina analitičara se slaže – on je „pretežno proruski“, odnosno sastavljen je po ukusu Aleksandra Vučića i u njemu nema nikoga ko bi mu u bilo čemu mogao protivrečiti.
– Ovo je teška vlast SNS u kojoj će Vučić prednjačiti – kaže za Dojče vele Filip Švarm, urednik beogradskog nedeljnika Vreme. Vlada će zato izvršiti njegove instrukcije, ali je, da ponovimo, njen sastav više zadovoljio rusku ambasadu, a Aleksandar Bocan Harčenko je očigledno bio uporniji od američkog kolege Kristofera Hila, kažu u Beogradu.
Građanska opozicija smatra da će vlada od 25 ministarstava biti onakva kakva Vučiću odgovara – preglomazna, a samim tim i spora i nereformisana – da li je tu da izvrši njegovu volju ili, ako treba, bude „troma“ kao opravdanje za ( ne) donošenje nekih odluka.
Na jednu od najvažnijih funkcija postavio je Ivicu Dačića, šefa Socijalističke partije (dobili su i još pet mesta u vladi), poznatog po nadimku „mali Sloba“ (bio mu je portparol tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu), koji ga smatra jačim „promoskovskim igračem“ od sebe.
Doduše, spekulisalo se da je Vučić zapravo hteo da se otarasi Dačića, ali ovoga puta nije uspeo niti je mogao. Dosadašnji ministar spoljnih poslova Nikola Selaković ostao je u vladi, ali je prilično degradiran jer se bavi „boračkim pitanjima“, ali uvek tu da uskoči Vučiću ako treba, tim pre što i on važi za Rusaofila.
Doduše, najeklatantnija proputinovska marioneta Aleksandar Vulin neće biti u vladi, ali će biti zadužen za Bezbednosno-obaveštajnu agenciju (BIA), a Dačić će pored svih obaveštajnih dužnost prvog Vučićevog diplomate. Po Beogradu se već šale da će ruski FSB dobiti izveštaje pre šišanja Vučiću! Bivši šef BIA Bratislav Gašić odlazi u Ministarstvo unutrašnjih poslova, a važi za čoveka iz Vučićevog najužeg kruga.
Pored onih koji su ušli u vladu, za koju nezavisni srpski analitičari kažu da će biti „poslušna i kolebljiva“, zanimljivo je videti i izlazak trojice bivših ministara. Prva je svakako Zorana Mihajlović, koja je igrala neku vrstu prozapadnog krila SNS-a, zbog čega je često bila izložena brutalnim napadima kolega i prorežimskih medija.
Ona se jedina otvoreno zalagala za uvođenje sankcija Rusiji, posebno ako to koči evropski put Srbije, pa čak i za to da je Rusija agresor u Ukrajini. Doduše, Švarm smatra da ona nikada nije bila „amerikancima toliko važna!“ da bi se za nju zalagali kod Vučića. U vladi nije ostao ni kontroverzni Nebojša Stefanović, za koga se tvrdilo da je „američki igrač”.
Misterija je da je do sada uspevao da ostane u vladi, s obzirom na otvorene optužbe SNS-a i provučićevskih tabloida da je povezan sa mafijaškim klanom Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja i da je prisluškivao Vučića, njegovog brata i sina i da je deponovao kompromitujuća dokumenta, snimke i transkripte za srpskog vođu.
Biće zanimljivo koje će im uloge biti dodeljene. Iz vlade je ispala i Jadranka Joksimović, dugogodišnja ministarka za evropske integracije, koja je odbila mesto ministra informisanja. Nezavisni portal Nova.rs kaže da je sednica SNS bila burna i zbog nje su izrečene teške reči, a podsetimo da je Joksimović bio urednik Šešeljevog časopisa Velika Srbija i revnosan član Radikalne stranke.
Funkciju ministra za Evropu dobila je profesorka Tanja Miščević, pregovaračica sa Briselom od 2013. do 2019. godine, koja uz Dubravku Đedović Negre, ministarku energetike, važi za jedinu deklarisanu prozapadnu struju u novoj vladi.
Filip Švarm kaže da niko nije očekivao da će to „biti reformistička ili prozapadna vlada” i da će „na spoljnopolitičkom planu to biti vlada mrzlice i odugovlačenja, dok će na unutrašnjoj strani biti nastavka koruptivnih poslova i realnosti nastupa ministara“. Ali pred Aleksandrom Vučićem, do kraja ove godine, dva su teška testa – uvođenje sankcija Rusiji, od čega zavisi dalji evropski put Srbije (preti joj zamrzavanje, pa čak i otkazivanje pregovaračkog procesa) i konačno rešenje pitanja priznanja Kosova (dobio je ponudu koja je – uzmi ili ostavi) – formalno ili neformalno.
To su prioritetna pitanja koja će preneti na vladu, a ona će uraditi ono što Vučić predloži – odugovlačiti i izmicati do krajnjih granica. Iznenađenje, koje i nije tako veliko, je izbor Tomislava Žigmanova za pitanja manjina i ljudskih prava, kao nešto što je Briselu važno.
Žigmanov je prvi deklarisani Hrvat u Vladi Srbije, već je pokazao lojalnost Vučiću, ali je došao u sukob sa svojim partnerima uz čiju pomoć je ušao u Skupštinu Srbije – ukrajinskom manjinom i Ligom socijaldemokrata Vojvodine Nenadom Čankom kao otvoreno kritička i opoziciona stranka Vučiću i SNS-u.
Oni neće podržati vlast, uprkos ulasku partnera, već će ostati u opoziciji, što je već na početku rada na teretu Žigmanovu, ali i uspeh Vučića, koji je izazvao razlaz među protivnicima, i pokazao se konstruktivnim pred Briselom, tim pre što je u vladu postavio pripadnika nacije čija je matična država u stalnom stanju veoma zategnutih odnosa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
