Odbijanjem da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, Srbija daje Evropskoj uniji dobar razlog da prvi put primeni princip reverzibilnosti u pristupnim pregovorima, pišu hrvatski mediji.
Reverzibilnost je deo promene metodologije pregovora za koju se pred dve godine odlučno zalagao francuski predsednik Emanuel Makron.
To znači da, kada zemlja kandidat ne napreduje ili čak nazaduje u nekim važnim oblastima, EU može uzvratiti istom merom, preokrenuti i preokrenuti pregovore nekoliko koraka unazad.
Srbija kao kandidat ima obavezu da se pridržava evropskih sankcija jer je to deo zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Svi kandidati manje-više ispunjavaju ovu obavezu, osim Turske, ali Turska je poseban slučaj jer njen put ka članstvu u EU ne postoji godinama (dok u slučaju Srbije svi tvrde da postoji).
A tu je i Srbija, koja iz raznih razloga ne želi da uvodi sankcije Rusiji. Neki od njih su legitimni, ali se mogu prevazići ako postoji volja, piše Večernji.hr.
Sam princip reverzibilnosti deo je nove metodologije proširenja EU koja je usvojena je početkom 2020. godine, na insistiranje Francuske.
Ona u osnovi predviđa tematsku podelu nekadašnjih preko 35 poglavlja na šest klastera koji objedinjuju teme – vladavine prava, tržišta, ekonomije, zelene agedne i povezivanja, poljoprivrede i resursa i spoljnih odnosa.
Srbija je posle dve godine zastoja u pregovorima, u decembru prošle godine otvorila klaster 4, koji se tiče zaštite životne sredine.
Uz ovaj klaster, tokom prošle godine ispunila je i tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkuzivni rast), ali sve prognoze ukazuju na to da do otvaranja ovog klastera neće doći upravo zbog neusklađivanja sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog napada na Ukrajinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.