Ko je Huan Pablo Eskobar: Priča sina kolumbijskog narko-bosa koji je u borbi protiv kriminala došao i u Beograd

Upravo s tom misijom je Huan Pablo Eskobar došao i u Beograd gde će održati predavanje i promociju svoje knjige koja predstavlja biografiju i prikaz podvojenosti ličnosti ovog, s jedne strane surovog kriminalca, a s druge nežnog i brižnog oca i supruga.

Samo predavanje u gradu koji je često poprište različitih mafijaških obračuna, u državu u kojoj se, decenijama unazad, glorifikuje mafijanje različite vrste, a različiti mali, lokalni, kriminalci dobijaju zavidne pozicije u društvu, još od same najave pre nekoliko meseci zainteresovalo je javnost. Došlo je i do negativnih komentara, ali i onih koji su konstatovali – pa gde bi drugo sin Eskobara održao predavanje, ako ne u glavnom gradu države koja se često upoređuje sa Kolumbijom.

Ipak, Huanu, po profesiji arhitekti, životna preokupacija je ipak borba protiv kriminala. Nije ponosan na dela svog oca, štampao je čak majice sa njegovim likom u negativnom kontekstu. Kivan je na Netfliks zbog serije „Narkos“ kojom su, smatra, glorifikovali očev lik i delo. Od njega je, kako sam kaže, dobio primer kako ne treba, neprijatelje širom sveta, a može mu i zahvaliti na promenjenom imenu. Novi život „podarila“ mu je narko banda Kali, koja bila suprostavljena grupi njegovog oca.

No, hajmo redom. Njegova majka, Marija Vitkorija Henao, prema pisanju medija, Pabla je upoznala još sa svojim 12 godina. Huana je rodila sa 15 godina, kada se i udala.

Jedina zajednička aktivnost sa ocem koju pamti iz detinjstva je gledanje filmova i emisija o ruskom mistiku Raspućinu. Upravo po ovom intimusu porodice Romanovih Pablo je Huanu dao nadimak „Gregori“.

Kao klinac, sa sedam godina, znao je samo da mu je otac „bandit“, kako mu je veliki narko-bos sam saopštio.

„Nisam shvatao da mi je otac kriminalac dok mi to nije sam rekao kada sam imao sedam godina. I to, citiram: Ja sam bandit i ovo mi je posao. Sa sedam godina, verujete, nisam bio svestan pravog značenja reči bandit“, rekao je Huan na konferenciji povodom predavanja u Beogradu.

Ispočetka imao je zapadnjačku filmsku sliku o banditima, kao ljudima na konjima koji otimaju od bogatih, da bi dali siromašnima, da bi pravu sliku o delatnosti svog oca dobio nešto kasnije – kada su zajedno živeli u Panami. Tamo je Pablo Eskobar usmrtio ondašnjeg ministra pravde. „Tada sam shvatio kolika je njegova finansijska moć, vojna moć i kakav je on kriminalac“.

Da mu je otac ubijen saznao je kada ga je pozvala jedna novinarka koja mu je rekla da joj je iz policije saopšteno da je Pablo Eskobar ubijen u tržnom centru. Nekoliko minuta pre toga razgovarao je sa ocem koji mu je prekinuo poziv uz reči da će se čuti kasnije. Novinarka je insistirala da joj kaže šta će uraditi pvoodom ubistva oca, na šta je on poručio da će se „osvetiti kurvinim sinovima“. Nije znao da ga je tajno snimala.

„Shvativši da mi je otac ubijen dobio sam veliki nalet agresije, obuzele su me razne emocije i nisam mogao da se obuzdam. Jesam nekoliko puta izjavio sporne stvari koje sam osećao. Istina je da sam nakon razgovora sa novinarkom i javno uputio optužbe državi Kolumbiji i da bih voleo da osvetim svog oca. Pokajao sam se. Nakon takvih optužbi shvatio sam da jedino što mogu biti je „Pablo Eskobar 2.0“, a to nisam želeo. Treba znati da jedna izjava može da promeni čitav tok sudbine“.

Nakon tih pretnji, koje je i javno ponovio, optuživši i državu Kolumbiju, dobio je poziv koji nije imao mogućnost da odbije od kartela Kali, pri kojem mu je rečeno da će biti ubijen. Sa njim je pošla i majka, iako je znala da sina ne može da zaštiti. Pregovarali su o slobodi i životu. Uspeo je da se dogovori – Klan Kali mu je uzeo sve, celu imovinu, kuće, kola, novac, a zauzvrat dobio je šansu za novi život. Da bi izašao iz Kolumbije morao je da promeni ime. Sebastijan Marokin. Izabrao ga je iz telefonskog imenika. Imena su promenili i psima da Huana i njegovu porodicu ne bi pronašli oni kojima se Pablo Eskobar zamerio. Tada je imao 16 godina.

„Teško je suočiti se u oči u oči sa tom pretnjom. Postavio sam otvoreno puitanje zašto je toliko krvi moralo da bude proliveno zarad tog besmislenog rata. Kada sam izašao sa sastanka proveravao sam da li su mi svi prsti na broju, ali danas jedino što mogu da uradim je da odam poštu životu svojim svedočenjem“.

Da se iz pepela može nešto stvoriri naučila je arhitektura, kojoj je posvetio sedam godina obrazovanja. Zaljubljenik je i u industrijski dizajn, a izgradio je nekoliko građevina u Buenos Ajresu i drugim gradovima.

„Priča mog oca nije priča uspešnog čoveka“

Za oca danas kaže da za života nije imao ni dana za uživanje u novcu koji je stvorio. „U trenutku kada ga je Forbs proglašvao za najbogatijeg, ja sam gledao kao najsiromašnijeg čoveka na svetu. Bili smo u begu, begunci koji su gladovi, sa kojima ni porodica nije htela ništa da ima. Zaista, u takvom siromaštu nisam mogao da ga pojmim kao uspešnu ličnost. To je pre bila noćna mora, nego san“.

Biznismeni ga i danas zovu da im prenese kako treba postati „pravi i uspešni kriminalac“, priča on.

„Odgovaram im da imam loše vesti – priča mog oca nije uspešna priča. Poginuo je sa 44 godine, ja sam trenutno stariji od njega. Iako je imao više novca od mene, ja se smatram bogatijim od njega“.

Huanova poruka je – mnošto je primera koji doakzuju da kriminalac nije primer uspeha. „Koga danas znate da je diler, a da je uspešean, svi su nestali, mrtvi ili u zatvoru. Oni su sami pokazali da tako ne treba živeti. Na nama je da talenat koji nam je dat iskoristimo za bolje, a imamo, bogami, i sredstva i alate. Neki od tih alata postoje u Meksiku, a poruka je uvek ista, obratimo pažnju na ono što se dešava oko nas“.

Zato je i kivan na Netfliks. Otkriva da im je ponudio svoju pomoć i informacije o Eskobaru, ali da su oni njegovu pomoć odbili, rekavši da sve znaju. Smatra da su proizveli seriju koja stvara nove generacije tinejdžera koji žele da krenu kriminalnim stopama njegovog oca. „I šta ćete sad?!“, pita Huan Netfliks.

Sebastijan Marokin rođen je kao u Huan Pablo Eskobar 24. februara 1977. godine, u Medeljinu, Kolumbija. Sa suprugom Marijom ima sina. Kao najveću pobedu u svojoj borbi za mir, u kojoj je izdao dve knjige o svom ocu, proglašen ambasadorom za mir, te sarađivao i sarađuje sa Meksikom u programima protiv širenja kriminala i narkomanije, smatra to što njegov sin ne želi da ide stopama svoga dede, narko-bosa.

Nakon velike popularnosti knjige „Moj otac Pablo Eskobar“ u četvrtak 9. maja u mts Dvorani održaće prvi put u Beogradu uživo predavanje, nakon čega će uslediti i razgovor sa publikom.