Humanitarac i novopečeni naprednjak, a da li i dalje previše ekstreman za Marin Le Pen: Kratka biografija Arnoa Gujona

Učlanjenje Arno Gujona, humanitarca i direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, u naprednjake – logičan je sled događaja, imajući u vidu da je ovu funkciju dobio 2019. godine odlukom Vlade Ane Brnabić koja je posebno za njega osnovana.

Ono što nije logično, a šta pa jeste u srpskoj politici, je to što je s najavom osnivanja Narodnog pokreta za državu rečeno da će se u njemu naći svi oni umireni, ni ekstremna levica, ni ekstremna desnica. Gujon poslednjih godina, reklo bi se od preseljenja u Srbiju 2012. godine, gotovo isključivo iznosi stavove o Kosovu i Metohiji, i to manje one vezane za dnevnu politiku. Politikom se ne zanima Gujon od juče, pa je tako, po sopstvenom priznanju, u Francsukoj bio član ekstremno desnog pokreta Identitaraca.

Pokret osnovan 2003. godine od strane članova “Unite radicale”, grupe zabranjene zbog pokušaja antentata na francsuksog predsednika Žaka Širaka, Gujona je podržao u nameri da se kandiduje za predsednika ove zemlje. Njihov član, je kaže, bio šest meseci, a tokom kampanje prikupljanja potpisa predstavljan je kao član Izvršnog odbora.

U Gujonu su identitarci, grupa za koju je Mari Le Pen, perjanica francuskih desničara, označila kao “previše ekstremnu” prepoznali pravog kandidata, što ne čudi, s obzirom da je ovaj mladić smatrao “islamizaciju” ozbiljnim problemom kojem treba stati na put “uzimajući stvari u svoje ruke”, protivio se širenju ponude halal hrane, zabranu izgradnje džamija…

Ovaj naprednjak 2010. godine govorio je i druge stvari, koje bi i bivšim radikalima bile previše ekstremne, poput toga da je “islam nepomirljiv s Republikom i vrednostima evropske civilizacije”, a da je rešenje “njihovo postepeno vraćanje us voje zemlje”, prenosio je ranije “Vice”.

Tokom pomenute kampanje Gujon je pričao i da “ako se nastavi sa procesom asimiliacije” doći će se do onoga “što danas vidimo u Libanu, u Bosni, na Kosovu – narode koji moraju da žive jedni uz druge, a to ne funkcioniše”.

Možda je Gujon sazreo, edukovao se i promenio gledište.

Na stranu njegov humanitarni rad, za koji je i više puta odlikovan od strane države i SPC, ovaj novopečeni član SNS-a i dalje je dužan da odgovori da li ove stavove pripisuje svojoj “ružnoj prošlosti”. Pogotovo sada kad više nije nestranačka ličnost. Dužan je i on, a dužna je napredna stranka.

Arno Gujon, rođen je 1986. godine u Grenoblu. Osnivač je i direktor francuske NVO “Solidarnost za Kosovo” i direktor pomenute Uprave, koja je organ u sastavu Ministarstva spoljnih poslova Srbije. Humanitarnu organizaciju osnovao je odlučan da pomogne žrtvama martovskog pogroma 2004. godine još kao student. Organizavoa je i snimanje dokumentarca “Kosovo, hrišćanstvo u opasnosti”, sem knjige “Svi moji putevi vode u Srbiju”, učestvovao je u pisanju i objavljivanju tri knjige na francuskom o KiM.

Oženjen je Ivanom Gajić, sa kojom ima dve ćerke i sina. Živi i radi u Beogradu. U Srbiju se doselio 2012. godine, a državljanstvo mu je tri godine kasnije uručio ministar spoljnih poslova Nikola Sekalović, a 2016. dobio je orden od tadašnjeg predsednika Nikolića.