„Humoreska sa naručenim pitanjima“: Kako je izgledao Vučićev osvrt na pisanje nemačkih novina?

U sredu u 15:24 je Vladimir Đukanović – poslanik SNS, advokat, povremeni novinar i čovek inače upućen u stvari – odaslao tvit: „Nemam nikakvu dilemu da je tekst u Cajtu naručen i da je time poslata preteća poruka Vučiću i Srbiji od strane zvanične Nemačke.“

Misli se tu na komentar na portalu nedeljnika Cajt čije je izvode na srpskom preneo DW. U njemu novinar Ulrih Ladurner iznosi stav da predsednik Srbije Aleksandar Vučić podriva politiku EU, region, ali i nanosi štetu Srbima.

Prema Ladurneru, Brisel bi trebalo da pripreti Srbiji zamrzavanjem kandidatskog statusa i fondova EU, ako hoće da se Beograd pridruži sankcijama protiv Rusije i otpočne ozbiljne pregovore sa Prištinom umesto stalnog podgrevanja tenzija.

„Ukoliko se takva pretnja iznese verodostojno, Vučić će brzo postati pitom. I tek tada zemlja ima šansu da stigne tamo gde pripada: u Evropsku uniju“, zaključuje se u komentaru na portalu nedeljnika Cajt.

„Jedva čekam“, dodao je u svom tvitu Đukanović, „večerašnji odgovor predsednika Srbije i pre svega mog dobrog prijatelja. Znam ga 27 godina i nemam dilemu da će odgovor biti brutalan.“

„Humoreska sa naručenim pitanjima“

Nekoliko sati kasnije, tokom „godišnje konferencije“ predsednika Vučića, mikrofon je uzela Rada Komazec, novinarka kosovskog medija „Jedinstvo“ koja redovno prati obraćanja predsednika i jednako redovno dobija priliku da na njima postavlja pitanja. Ovog puta je pitala upravo o tekstu nedeljnika Cajt.

Vučić je bio spreman, znao je otprilike i ime novinara koji potpisuje tekst. „Kažu: moraš da uvedeš sankcije. Baš vam hvala što se na takav brutalan način mešate u naše unutrašnje stvari.“

„Kažete, moraš da priznaš nezavisno Kosovo ili da pregovaraš iako mi pregovaramo sve vreme ozbiljno – što je trebalo da ih izveste Lajčak i Borelj – za razliku od njihovih štićenika. Od njihovog tinejdžera kojeg su rodili, a i danas ga čuvaju, dok se ponaša kao bahato derište koje misli da može da lupa šamare svima“, rekao je Vučić, očito misleći na kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Vučiću se, kako kaže, zamera jedino „slobodarska politika“. Potom je ispričao kako je vodio svoju stariju decu u cirkus, mlađe dete još nije, a kako u cirkusu ima i najveće životinje slona i najsnažnije životinje tigra. „Ali kad govore o pripitomljavanju Vučića, ja još vuka u cirkusu nisam video. Vuka u cirkusu nema. Ni Vučića, ni vuka. I neka to nauče. To im je lekcija za sva vremena.“

Inače konferenciju su uživo prenosile sve srpske televizije sa nacionalnom frekvencijom. Tako su građani mogli, nakon sat vremena nabrajanja ekonomskih uspeha, izgrađenih autoputeva i pokazatelja borbe za srpske interese, uživo da vide i „brutalan“ odgovor nemačkom novinaru koji je unapred najavio poslanik Đukanović.

„Tekst u Cajtu je dobrodošao Vučiću za domaće svrhe. To na konferenciji bilo je humoreska sa naručenim pitanjima, rasprava sa odsutnim novinarom“, kaže za DW Andrej Ivanji, urednik u nedeljniku Vreme i dopisnik više nemačkih medija.

„Nemačka se već duže navodi kao antisrpska sila, roditelj Kosova kao monstrum-čeda. Vučić, kao i svaki populista, projektuje spoljne i unutrašnje neprijatelje, a Nemačka je zgodna jer je najmoćnija zemlja Evrope“, dodaje Ivanji.

I tokom konferencije je Vučić istakao da je Nemačka ekonomski životno važna za Srbiju, te da sa njom želi najbolje moguće odnose. „Dok je bila Angela Merkel, to je bilo moguće. Onda su došli neki drugi ljudi koji su želeli kraj Srbije ili Srbiju kakvu oni žele da vide“, tvrdio je Vučić.

Odbrana predsednika od nemačkih novina

Kanonada na tekst Cajta koji je preneo DW počela je i pre konferencije predsednika. Večernje novosti su tekst nazvale „skandaloznim“, a tabloid Blic ocenio da rečnik komentara „više podseća na komunikaciju carskih i kraljevskih dvorova 1914. godine nego na savremeni evropski narativ“.

Priča o „pripitomljavanju“ Vučića dolazi zbog suverene politike koju vodi, rekao je šef diplomatije Ivica Dačić. „Ti moćnici nikako da shvate da Vučić najviše od svega ne podnosi strani uticaj, pritiske i ucene. Što pre to shvate, bolje je za mir i stabilnost u regionu“, naveo je on za Tanjug.

Pero je zašiljio i Pokret socijalista koji vodi šef BIA i raniji ministar u više resora Aleksandar Vulin. „Nemački Cajt ne može da sakrije koliko žali što Srbija nije okupirana i što Nemci nemaju okupacionog komandanta Srbije“, navela je ta stranka u saopštenju, i preporučila ljudima iz Cajta da slušaju pesmu „Svaka bi fukara da ubije vuka“ nacionalističkog trubadura Baje Malog Knindže.

U nizu odbrana Vučića od Cajta istakao se poslanik Nebojša Bakarec koji je naveo: „Šta Cajt poručuje – kako to Vučić mora da plati cenu svoje politike? Atentatom? Ubistvom? Smrću?“

Ima li pravog pritiska na Srbiju?

Ulrih Ladurner, dugogodišnji spoljnopolitički novinar Cajta, inače rodom iz Južnog Tirola u Italiji, u kratkoj biografiji navodi da ga je raspad Jugoslavije odredio kao novinara. Izveštavao je o sukobima u Bosni i na Kosovu.

Ali, Ladurner ni izbliza nije prvi nemački novinar koji je u komentarima razmatrao mogućnost da se izvrši jači pritisak na Srbiju.

U novembru je Mihael Martens, dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga, pisao da je pretnja zamrzavanjem kandidatskog statusa besmislena jer je ulazak Srbije u EU potpuno nerealan. „Jednako tako bi Srbiji moglo da se preti zabranom pristupa Marsu.“

Prema Martensu, jedina delotvorna pretnja je ona vraćanjem viznog režima. „To bi jako pogodilo srpsku privredu, kao i pretežno urbano stanovništvo koje putuje, ali i vlasti. To je najubojitije oružje u briselskom arsenalu.“

Tekst je pisan u vreme kada su Brisel i Berlin izokola zbilja zapretili Srbiji vraćanjem viza ukoliko ne uskladi viznu politiku sa EU. Ubrzo je Beograd najavio da građani Indije, Tunisa ili Burundija više neće moći u Srbiju bez viza.

Iako se u Beogradu neprestano priča o „strašnim pritiscima“ na Srbiju da uvede sankcije Rusiji ili da prizna Kosovo, novinar Andrej Ivanji misli da se ove godine neće desiti ni jedno ni drugo – jer zapravo pravog pritiska i nema.

„Osim tu i tamo nekih verbalnih opomena iz Evropskog parlamenta. Niko ne postavlja nikakve uslove. Teško da bi Evropska unija mogla i da se saglasi kako da pritiska Srbiju“, kaže Ivanji i zaključuje:

„Jedino što Srbija duže nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Ali, ni to nije novo, Srbija ionako odavno nije zbilja na evropskom putu.“