„Hvala na porodilištu, ali dajte nam posao“

Na Vučićeve poruke da Srbija neće zaboraviti ovaj deo Kosova i da Srbi treba da ostanu tu da žive i očuvaju svoja ognjišta, ma koliko to teško bilo, deo okupljenih je reporteru Danasa rekao da to kažu svi premijeri, ali da od toga nema ništa. „Njihov glas iz Gračanice ili Mitrovice se i ovde čuje, ali niti nas pamte niti ćemo mi ostati ovde ako nađemo posao van Srbije“, kažu oni. Prema njihovim rečima, posla nema, ni za Albance, koji takođe svakodnevno odlaze s Kosova. „Nije da biramo šta ćemo raditi. Radimo mi i za Šiprate. Idemo u Gnjilane, koje je tu blizu, ali to nije dovoljno. Ovima koji rade je lako, a neki od njih primaju i po dve plate, i iz Srbije i sa Kosova“, pričaju seljani koji su tri sata stajali na debelom minusi i snegu čekajući da premijer stigne.

Međutim, ako pitate pripadnice lepšeg pola da li je bilo vredno smrzavati se više sati da bi videli Vučića i hoće li poslušati ono što im je poručio o ostanku, one sve u glas kažu da će naravno ostati tu gde jesu i da se nadaju da će im biti bolje. „Vredelo je doći i videti našeg lepog premijera“, kažu.

Pasja zima u Pasjanu

Srpskog premijera, koji je kasnio, u Pasjanu je dočekalo oko 700-800 ljudi, procenio je na pitanje reportera Danasa pripadnik obezbeđenja ili neke od bezbednosnih službi (imao je slušalicu u uhu i stalno nešto govorio u stisnutu šaku). Neki su već od devet sati ujutru po zimi zauzeli najbolja mesta kako bi videli srpsku delegaciju, u kojoj su bili i ministri sile, unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, vojske Bratislav Gašić, ministar pravde Nikola Selaković, zdravlja Zlatibor Lonačar, rada, kod naroda izgleda popularni Aleksandar Vulin, ali i domaćin posete direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, kao i srpski članovi kosovske vlade Branimir Stojanović, Aleksandar Jablanović i Ljubomir Marić.

Špalir kroz koji je premijer trebalo da prođe posle uzimanja soli, i preseče crvenu vrpcu, bio je spreman. U njemu su osim građana, koje su lokalni redari, stalno upozoravali na spremnost i pribranost, jer će premijer svaki minut doći, bila i deca samo u srpskoj narodnoj nošnji, koja su se bespotrebno satima smrzavala. Oštrinu hladnoće osetili su i ministri, izuzev Stefanovića, koji je došao sa premijerom i izbegao stajanje na zimi. U jednom trenutku, nakon otprilike sat vremena, ministri Selaković i Lonačar su ušli u bolničku zgradu da se malo ogreju, a za njima i dečaci i devojčice. Novinarima, koji su trebali po protokolu da budu u zgradi bolnice, ulazak, kako kolege kažu, u nju ipak nije bio dozvoljen, dok su članice protokola bile unutra na toplom.

Na zimi su hrabro ostali Vulin i Gašić, koji su pričali s građanima, a Gašić se fotografisao sa najmlađim učesnicima ovog skupa – dečakom i devojčicom, od otprilike četiri godine, koji su takođe bili obučeni u nošnju. Kasnije tog dana, u Gračanici, reporterka Danasa pitala je ministre da li im je bilo hladno u Pasjanu, i dobio je odgovor samo od Vulina koji je rekao da su se ministri lepo obukli. Ostali ministri su se pravili da ne čuju pitanje.

Sve vreme dok se čekalo, bubnjala je muzika koja podseća na borbeni poziv na okupljanje. U jednom trenutku s razglasa se čuo i poziv „sivoj tojoti da ukloni auto“. Jedna baka uspela je da se probije do ulaza u bolnicu da, kako je rekla, kaže Vučiću koliko se muči jer je izbeglica i, kako kaže, sve radi u jednoj sobi i jednoj kofi. Podrazumevano, obezbeđenje i protokol su munjevito reagovali i želja da to saopšti premijeru moraće da sačeka sledeću godinu, jer je Vučić poručio okupljenima da će bar jednom godišnje dolaziti da ih obilazi.

Premijerove suze

Posle Pasjana premijer se uputio u Štrpce, gde su ga takođe očekivali okupljeni građani, prema nekim procenama njih oko hiljadu, a potom i Gračanicu, gde je ispred škole Kralj Milutin, otkrio spomenik tom kralju, a zatim i govorio na mitingu. Kako su mediji javili, premijer je u trenucima dok je stajao ispred spomenika zaplakao. Reporter Danasa pokušao je da utvrdi da li je premijer zaista dozvolio da ga osećanja preplave, ili je puštena kap iz oka posledica njegove prehlade, hladnoće ili sunca koje je peklo u oči govornicima na mitingu. Kako nije bilo ni potvrde ni demantija da je premijer plakao, čini se da je javnosti ostavljeno da veruje u ono što želi, odnosno ako želite da mislite da je plakao, u redu je, ako ne, onda nije.

Mlaka atmosfera

Porukama pomirenja i pozivom da se reaguje hladne a ne vruće glave, Vučić se obratio građanima Gračanice i onima koji su iz ostalih mesta došli na miting, koji je, iako to nije tako predstavljeno, čini se, organizovan uoči izbora u Gračanici 18. januara, kao podrška kandidatu liste Srpska Vladeti Kostiću. Par hiljada okupljenih sa transparentima „Kosovo i Metohija za Vučića“, „ZSO budućnost pripada nama“ i „Dobrodošli predsedniče vlade“ mirno su slušali obraćanje govornika. Iako su govori bili motivišući, nije bilo, kako je reporter Danasa očekivao, glasnog skandiranja premijeru ili Srbiji. Čak su i retki aplauzi, koji su prekidali govor premijera, bili mlaki. Možda zato što je premijer u Gračanici već sedmi put.

Zanimljivo je da su se vijorile samo zastave Srbije, ne i barjaci SNS, koji je po svemu sudeći bio jedan od glavnih organizatora mitinga. Srpske zastave su posle mitinga uredno vraćene u prostorije naprednjaka nedaleko od opštine Gračanica. Građani su mirno, uopšte ne komentarišući ono čemu su prisustvovali i poruke koje su čuli, otišli svako na svoju stranu. Neki od njih, s kojima je reporter Danasa razgovarao, kažu da veruju premijerovim i najavama da će se više ulagati u srpske sredine kako bi narod koji tu živi tu i ostao, slažu se da mirno treba ući u razgovore s Albancima i živeti pored njih, ne i sa njima.

Strogo na prelazu

Pun autobus novinarskih ekipa pošao je put Kosova autobusom s kosovskim tablicama. Što je sigurno, sigurno je. Izabran je duži put, zbog informacija da na prelazu Jarinje neće biti zadržavanja i problema zbog novinarske opreme, koje se očekuju na Merdarima. Neki od nas su konstatovali da bi procedure na prelazima, odnosno granicama, morale da budu jednake. Odgovor je bio da ukoliko se nekom ne sviđa put kojim se krenulo još uvek može da izađe. Problema na Jarinju nije bilo, ali je opšte iznenađenje izazvao nastup carinika koji je jakim zapovednim tonom, da se ceo autobus orio, vozaču naredio da sakupi lične karte i odnese mu ih. „Jel to jasno“, zagrmelo je autobusom.