I dalje bez odgovora na pitanje – ko je sakrio inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma?

– Sistemsko zanemarivanje rešavanja problema zagađenja i potpuno stavljanje države u službu zarade investitora na eksploataciji prirodnih dobara, dovele su do toga da je Srbija danas zatrovana zemlja. Šteta koja je zbog ovoga načinjena našem društvu meri se milijardama evra u troškovima lečenja obolelih ljudi, kao i hiljadama prerano preminulih građana – piše u saopštenju Ne davimo Beograd.

Radomir Lazović kaže za Danas da je ovaj sastanak bio važan jer vlast deset godina nije prstom mrdnula da reši probleme zagađenja, a postoje konkretne stvari koje bi hitno mogle da se urade i da makar smanje broj preminulih i obolelih ljudi.

– Mi smo na sastanku sa ministarkom za ZŽS razgovarali o nedostatku ulaganja i zanemarivanju ove oblasti, ali ono što je najstrašnije je to što su rezultat svih ovih računica oboleli ljudi i izgubljeni životi. Uzmimo primer zakonsku obavezu smanjenja zagađijućih emisija iz velikih postrojenja u energetskom sektoru. Samo ovo smanjenje i stabljanje u zakonske okvire, prema proceni strucnjaka,moglo je smanjiti smrtnost za 2500 ljudi godišnje, a to je samo jedna mera. Suočili smo ministarku sa ovim zastrašujućim posledicama zagađenja, ali čini se da nema nikakve žellje da se odlučno krene u njihovo rešavanje već ministarka očigledno želi da zadrži status quo – zaključuje Lazović.

Vazduh, voda, zemlja…

Narodni poslanici Đorđe Pavićević i Radomir Lazović pozvali su ministarku Irenu Vujović da podnese ostavku i predočili joj obrazloženje u sedam tačaka.

Vazduh: Umesto da građani Srbije dišu zdrav vazduh, naši gradovi su konstantno na vrhu liste najzagađenijih gradova sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji svake godine od posledica otrovnog vazduha koji svi dišemo premine oko 15 hiljada ljudi, a troškovi lečenja obolelih od posledica zagađenja se mere milijardama evra. Jedan od šest parova u Srbiji iskusilo je poteškoće sa začećem, čemu značajno doprinosi i zagađenje vazduha.

Pijaća voda i vodizvorišta: Trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće, a u Vojvodini više od dve trećine. Šesto hiljada stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena, a grad Zrenjanin je potpuno žrtvovan. Vodoizvorišta su nam, pod vlašću SNS-a, postala gradilišta, a reke su nam napadnute mini hidroelektranama, divljom gradnjom i deponijama. Najvredniji resurs bez koga je život nemoguć nestaje pred našim očima. Posebno zabrinjava što u gradovima u kojima voda nije za piće nije bakteriološki ispravna, građani nisu obavešteni i koriste je za piće.

Kanalizacija i prerada otpadnih voda: Skoro 40 odsto domaćinstava u Srbiji nema kanalizaciju, a u Beogradu, glavnom gradu, trećina stanovnika. Srbija prerađuje tek oko 13 odsto otpadnih voda. Umesto da napravi male decentralizovane sisteme koji ne troše puno energije, država planira da uloži više milijardi evra u zastarelu tehnologiju kroz projekat “Čista Srbija”. Umesto da uvedemo najsavremenije sisteme koji su efikasni i troše malo energije, mi smo našli sebi meru u tehnologiji od pre 50 godina koja neće rešiti problem zagađenja reka.

Divlje deponije: Cele naša država je zagušena hiljadama divljih deponija koje su izvor zagađenja i mogući izvori zaraze , a reciklira se tek oko četiri odsto komunalnog otpada. Kao da nije dovoljno što imamo toliko zagađenje vazduha, genijalni plan je da se prave spalionice otpada, poput one u Vinči, i tako dodatno zagadi vazduh i uništi otpad, koji bi mogao biti resurs.

Rudnici i kamenolomi: Planine su nam žrtvovane za rudnike od koji zaradu imaju samo investitori, a građanima Srbije ostaje minimalna rudna renta da lečimo obolele i loše saniramo zagađenje. Plodna polja, od kojih stotine hiljada građana Srbiji živi, su meta Rio Tinta zbog litijuma, ili ih truju npr. fabrike guma.

Klimatske promene: Uprkos evidentnom uticaju klimatskih promena na vremenske prilike u Srbiji i sve dužim sušnim i toplim periodima koje prekidaju velike padavine, nije urađeno ništa kako bi se Srbija adaptirala na izmenjene klimatske uslove, što doprinosi velikoj materijalnoj šteti. Umesto da se infrastruktura prilagođava izmenjenim klimatskim uslovima sade se palme na Kalemegdanu, a umesto da se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte lažiraju se podaci o emisijama

Sredstva za životnu sredinu. Budžet ministarstva životne je samo 0,89 odsto od ukupnog budžeta. Izdvajanja za mere koje se uvode, poput onih za zamenu individualnih ložišta efikasnijim uređajima, su toliko mala, da je njihov uticaj zanemarljiv. Primer Programa zaštite vazduha za period 2022. do 2030. godine koji je usvojen u decembru 2022. godine, a da za njega nisu obezbeđena sredstva u budžetu ni za 2023. godinu, pokazuje nam da država ne misli da isti sprovodi.

Veliki broj sudskih procesa protiv aktivista

Pokret Ne davimo Beograd, kao i veliki broj aktivista i udruženja građana, već godinama pozivaju da se krene sa rešavanjem problema zagađenja, a od vlasti su ili ignorisani, ili ubeđivani da problemi ne postoje ili napadani da rade protiv države.

Kako se navodi u saopštenju NDB, protiv velikog broja aktivista vode se i sudski procesi, a neki su i prebijani od strane policije, napadani od partijskih batinaša i progonjeni u režimskim medijima.

Sudbina nestalih 38.000 potpisa građana

– Srbija ima i znanje i ljude koji mogu da reše ove probleme, ali smo sigurni da bi bilo kakva značajna promena u pristupu očuvanju životne sredine i rešavanju velikih problema zagađenja bila nemoguća ako je predvodi Srpska napredna stranka. Kao posebno pitanje na sastanku izdvojen je nestanak narodne inicijative za zabranu iskopavanju litijuma i bora koja je nakon prijema na pisarnicu Narodne skupštine sklonjena iz procedure – saopštava ovaj Pokret.

Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd je, ističe se dalje, koristeći mogućnost poslaničkih pitanja utvrdio da narodna inicijativa nikada nije poslata nadležnom odboru, niti nadležnom ministarstvu na proveru prikupljenih potpisa.

– Narodni poslanici Đorđe Pavićević i Radomir Lazović zahtevali su odgovor od ministarke Irene Vujović ko je sakrio od narodnih poslanika ovu važnu inicijativu. Ukoliko SNS smatra da je eksploatacija litijuma dobra ideja, zašto se sakriva i beži od skupštinske rasprave o tome. Da li je moguće da je strah toliki da su spremni da posegnu i za kršenjem zakona? – zaključuje se u saopštenju.